Бранич

СУДСКА ПРАКСА

295

Касациони суд је нашао, да је без утицаја на решење спорног питања чињеница, што је депозит конституисан од стране дужника у корист тужене фирме а забрана на исти стављена по судској одлуци у корист тужиоца. Ово с'тога, што је поменута забрана стављена на новац, који није био неограничена својина депонента у моменту стављања забране т. ј. на дан 10. маја 1933. год. с обзиром на то, да је депозит конституисан за рачун тужене фирме, којој се има предати, и ако под извесним условима, пошто је депонент од тога услова доцније одустао. Примени § 322 грађ. зак., по нахођењу Касационог суда, овде нема места, јер је спорна сума положена код суда пре стављене забране тужиочеве на исти депозит а дужник је могао доцније одустати од услова; под којим је депозит имао да се преда туженој фирми, и та његова накнадна изјава у ствари представља поравнање између фирме и дужника Д. Фирма је могла и сама увек оиустати од кривичне тужбе за утају противу Д., због које је утаје и положен новац. Разлагања у ревизији тужиоца, да је његова забрана стављена на депозит дужника Д. као на његову својину за дуговање према тужиоцу а да је прече право тужене фирме на спорни депозит ускраћено тиме, што депонент Д. није осуђен за утају извршену према фирми, Касациони суд је нашао да су неумесна и да не представљају недостатак поступка, нити повреду из тач. 2. § 597 гр.п.п. пошто су и први и други суд правилно нашли да је дужник Д. могао одобрити на свом саслушању од 11 -ХИ-1933. г. да се депонована сума преда фирми К. за чији је рачун и положена и то пре забране тужиочеве. Навод пак ревидента о повреди прописа § 597. тач. 4. гр. п. п. због погрешне правне оцене, која би се састојала у томе, што је депонент условио издавање депозита туженој фирми, који услов није јој обезбедио ни својину ни залогу, Касациони суд такође је одбацио, налазећи, да је призивни суд правилно схватио природу тужбеног захтева и при том правилно протумачио и применио материјалне — правне прописе, који регулишу постојање залоге. Пресуда I грађ. већа од 18-У-1937. г. Рев. бр. 708/37. У овом је смислу и одлука Опште Седнице Касационог суда од 25. јуна 1934. год. Рев. Бр. 78/34, Сличан случај расправљен је одлуком II оделења Касационог суда у Београду од 18-Х-1933. год. Бр. 6615. Дужник је депоновао код суда означену суму новаца за приватног тужиоца с тим, да му се она изда, кад буде доказао своје ираво на њу. Приватни тужилац, као поверилац по овоме депозиту био је од стране суда упућен на спор ради доказивања свога права на исти, али га није повео. У међувремену други поверилац је ставио забрану на депозит за обезбеду своје тражоине, па је, по истеку рока за вођење парнице, на коју је био упућен прзи поверилац, тражио да му се депозит изда, као слободан. Први суд је донео решење, којим је овог другог повериоца, као слабијег у праву, упутио на парницу противу првог повериоца ради доказивања пречег права наплатеиз спорног депозита. Међутим Касациони суд горњим својим примедбама Бр. 6615/33. поништио је по-генуто решење Првостепеног суда, налазећи да депоновани новац остаје својина депонентова све дотле док први поверилац, за чији је рачун депозит положен, не докаже своје право на исти, према чему је други поверилац могао стећи залогу на депоновану суму, као својину дужникову (депонентову), те је он јачи у праву од првог повериоца. Из ове одлуке види се, да и Касацпони суд стоји па гледишту, да код правних поглова под одложним условом, овлашћено лице не стиче никакво право док се услов не испуни, те се трећа лица за то време могу обезбеђивати на спорној ствари. Следствено, мислимо да <>и трећа лица могла стећи и право својине на истој, будући да обвезно лице остаје за цело време, до испуњења услова, сопственик ствари. Спорно је пак, да ли испуњење услова за који је везано право овлашћеног лица има повратно дејство т. ј. да ли је оно то право стекло од дана закљученог правног посла или тек од момента кад је постављени услов испуњен. Од решен>а тога питања, наравно, зависе права следећих лица, која би, евентуално, била конституисана у међувремену, као што је овде случај. У овим двема одлукама Касационог суда, које смо напред изнели, суд је стао на гледиште да испуњење услова има повратно дејство. Тах. М. Иванопић, секретар Касационог судау Београду.