Бранич

О ЗНАЧАЈУ УДРУЖЕЊА ЗА ПРИВАТНО ПРАВО

263

на то него на промену општих схватања, концепција, о свету, о Човечанству, друштву, политици, религији, моралу итд. Наиме, једно тумачење закона о друштвеној еволуцији учи да, као што друштво еволуира, тако исто еволуирају и појединци и да је сасвим допуштено и у реду да они који су до јуче имали свој нарочити поглед на горње проблеме имају и право и дужност не само да евентуално тај поглед напусте у прилог једног другог, сасвим супротног, схватања него да још могу да претендују на то да и даље буду друштвени и народни вођи! Једно тумачење еволуционистичке идеје потпуно погрешно, у колико би оно било иекрено: јер није немогућно да се, под тим и таквим тумачењем, скрива чисто лична амбиција да се у друштву увек игра више ■или мање водећа улога, без обзира на политику и политички систем или режим у дотичном моменту, да се, другим речима, буде увек или бар што дуже на управи земаљској то јест на власти. Тумачење, рекосмо, погрешно, јер ако друштво еволуира, то не значи да треба да еволуирају и они који друштво воде својим идеологијама. Друштво еволуира али не и његови вођи тј. индивидуалности: оне се дижу или падају са својим идеологијама, и еволуција друштвена састоји се у томе што се, на ње« говом, друштвеном, врху, налазе и смењују људи од идеја и праваца, према томе када и у колико они успевају да за своје идеје и правце придобију народну масу и, захваљујући пове;рењу ове, дођу на државну управу. Отуда, људи који мењају своју идеологију не могу бити народни вођи, јер то показује да ти људи у самој ствари немају никаквих дубоких уверења, да нису индивидуалности и да је њихово привржеништво извесном политичком или социалном правцу само привремено и, изузимајући импресионисте, срачуњено. Међутим, да би тој својој идејној Цнепостојаности односно одсуству сваке идеологије дали ипак један начелан карактер, они, политичари еволуционисти, заклањају се за тобожњу философскЈ г формулу: друштво еволуира па и људи са њим или за оно традиционално: Тетрога ши1ап!иг е! поз 1п ЈШз. Мењају се, додуше, времена али времена то су људи од нндивидуалности и идеја и са променом индивидуалности у друштвеном и државном вођству мењају се само они које те индивидуалности воде тј. мења се друштво као целина док они сами, друштвени вођи, као оно Наполеонова гарда, гину али се не предају, за разлику од политичара еволуциониста који се предају да не би погинули и који не смеју да се вежу дефинитивно ни за једну доктрину бојећи се да, са њеним неуспехом или падом, и они не изгубе власт. Само онда када се државна управа налази у рукама људи са изразитим и непроменљивим идеологијама, држава ће се кретати периодично једним одређеним правцем и за то време представљаће један утврђен систем: смењиваће се, истина, системи и са њима њихови носиоци али само у дужим временским интервалима, и друштво и држава ићи ће тако кроз дуги низ година једном правом и сигурном линијом: ни једног тренутка друштво и држава неће престати да буду један систем тј. да буду ред и мир, ти уСлови социалнога напретка. Напротив, тамо где владају или играју уопште улогу политичари еволу-