Бранич

264

,Б Р А Н И Ч

ционисти, људи на власти се не мењају али зато сваки час мењају се системи, што политичарима еволуционистима не пада ни мало тешко, пошто су они следбеници евих система, тј. ни једног. Под таквим људима друштво и држава не представљају никакав систем, што ће рећи да тада у друштву и држави нема ни реда ни мира па, следствено, ни напретка: ту може бити само застоја, назатка и пропасти. Није потребно подсећати колико је фаталан утицај тих људи на политичко васпитање народа. И зато таквим политичарима ми не признајемо ни квалификације ни ираво да нас воде, јер, пошто су њихови путови кривудави, ми не знамо куда би нас одвели, управо знамо: одвели би нас у провалију. Према овоме, лако је увидети значај и потребу развијања код јавних радника менталитета принципиелности, сталности и логике. Људи са таквим менталитетом дају нам гарантије да ће друштво и држава бити један систем, слично Универзуму, и да ће, у таквој људској заједници, човек моћи дати и створити максимум онога зашто је то биће способно. Развијање таквога менталитета и духа код људи највише омог)'ћава Право, његово студирање, тумачење и примена. Јер, осим математичких наука, ни једна дисциплина ие служи се толико логиком и логичким аргументисањем као Право, и правници су, збиља, онај ред у друштву који се највише одликује мало час реченим менталитетом. У осталом, тако се и објашњава одржање државе која је једна логичка категорија: ту категорију су створили правници, први логичари у друштву, и, благодарећи њима који као јавни функционери врше и примењују законе те логичке конструкције, тј. државе, држава постоји и функцконише. А међу правним дисциплинама највише оперише логиком Приватно Право: у интимној вези са природним појавима, са стварима (Имовинско Право), и са људским организмом, телом и духом (Лично и Породично Право). Приватно Право има у себи нечега сталнога, непроменљивога и сигурнога као физички закони, његови принципи су слични математичким формулама тако да они правници који се баве Приватним Правом и примењују га, а то су на првом месту судије и њихови сарадници, јавни правозаступници, уносе у своје функције једну активност која се много приближује дејству природних закона тј. њиховој постојаности и доследности. Ти правници, судије и адвокати, одстрањени у своме раду од сваке субјективности, успевају, на тај начин, да формирају код себе један дух начелности и логике, дух објективности који, независан од личне воље то јест од самовоље, зајамчава једно правилно и доследно кретање друштвенога организма у најосновнијој, па зато најважнијој, социалној области то јест у области приватних односа а тим зајамчава ред и мир у целокупном друштвеном животу. У динамици социалних односа, која је често динамика цик-цака, динамика променљивости и произвољности, стоји Приватно Право, са својим представницима и чуварима г судијама и адвокатима, као једна гранитна стена на којој почива друштвена зграда обезбеђујући овој сигурност и трајашност. У том погледу, Приватно Право стоји несумњиво изнад Јавнога