Бранич

О ЗНАЧАЈУ УДРУЖЕЊА ЗА ПРИВАТНО ПРАВО

265

Права а особито изнад Уставнога и Политичкога Права где воља човекова тј. воља законодавца, а због самога карактера јавноправних односа, има много више замаха па зато више и произвољности и несталности у томе Праву. Овим ми нећемо, разуме се, да кажемо да, у тим, јавно-правним и политичким, односима мора и сме бити нелегалности. Принцип легалности, што смо већ и напред у неколико поменули, општа је карактеристика и једна нужност код свих категорија правних односа како код оних из Приватнога тако и оних из Јавнога Права. Ко каже Држава тј. ко каже Право тај каже уставност и законитост: занемаривање ове истине и овога начела, а нарочито од стране власти које су специално позване да гарантују уставни и законити развој политичкога и социалнога живота, спада у најтеже погрешке државне управе чије последице иду до судбоносности, Упоређивањем Приватнога и Јавнога Права ми смо само хтели да истакнемо надмоћ Приватнога Права над Правом Јавним у погледу стварања духа начелности, доследности и логике код појединаца у опште. Неговати Приватно Право то значи неговати у највећој могућној мери код људи тај и такав дух, дух без кога би друштво било само један хаос, неспособно не само за напредак него и за саму егзистенцију. Приватно Право, његово изучавање и његово унапређење јесте један читав друштвени проблем и на нашем Удружењу, чији сте Ви, судије и адвокати, главни носиоци, почива дужност да допринесе решавању и решењу тога проблема.

Ј ) 0'. СесЈа Магкстс:, РгеЛовпоуа ^гаЛопзко^ гакотка. РгесЈауапје осЈггапо и Шги2епји Ргаупјка 3. Јапиага 1936., о§1атрвпо \г „РгауозисЈа", Вео§гзд, 1936., Вг. 1.; РгеАозпога §гаЛап$ко§ гакошка Кга1јеуте Јп %о$1оЈлје. Цић1јапа, 1936. Робеђги о(Јзак јгбротепјсе Бо1епси, Кгеки, Кибеји 1 5кег1ји о §ебе(о§осИбПЈ1а пјјћоуа 21Уо1а. 51г. 280. а 441. 2 ) Ог. Јуап Маигоуј^, ,РгеЛо&пога ^гаЛапзко^ гакотка". РгесЈауапје <3га Сес1е МагкоуИа, рго{евога 1Јп1уег2Ј{е1а и ЈзићоЈЈсЈ, осЈггапо и „ЏсЈгигепји ргаушка", 3, бјјеспја 1936. Ос1§(ашрапо и „РгауозисЈи* (Јг §о<3. 1936., ћг. 1.), „МЈезеспЈк", 2а§гећ. Вг. 6. 1 7. Орапј-бграпј. 51г. 267. а 280.; Др. Ч. Марковић, Одговор на одбрану Прем.основе грађанског законика, „Правосуђе", Септемоар, 1936.; Бр. 9.; Ог. I. Маигоу(с, „Оо^оуог" §о&р. рго/. Ага Сес'е Магко^Иа „ па ослђгапа рге(1оапоуе %га&. га1<оп1ка „МЈезесшк", 1936., Вг. 11., 51ис!еп1. 51г. 499. а 508., Ог. СесЗ. Магкоу1с, Р/ес1о$поуа ^гаЛатко^ гакотка — 8\>г $е1ак једпе ро1етте „Правосуђе", посебан отисак из 1. Броја, за Јануар 1937 г. 3 ) Лазар Урошевић, Предоснока грађанског законика за Краљевину Југославију, „Правосуђе", 1936., Бр. за Април и даљи. 4 ) Бг. Нчап 5(еЈпте{?, РптјеМе к Ргес1озпоу1 га ОгаЛ. 2акотк, „Ргауо8ис1е", 1935., 1936. 5 ) Штампано у „Правној Мисли", Београд 1936., Бр. за Мај и Јуни. 6 ) Др. Јован Савковић, Примедбе на чредоснову нашега Грађанског Зако• ника. Посебне примедбе на Увод и Први Део (§§ 1. а 139.). „Правнички Гласник" (орган Удружења Правника, Адвокатске и Јавнобележничке Коморе у Новом Саду). Нови Сад, 1937., Бр. 2.: Март—Април. Стр. 55. а 67. 7 ) Бг. Вег(о1с1 ЕЈбпег, Бг. М1асЗеп РНуепс, МШјепја о Рге&о$поУ1 Сгадеп$ко% Умкотка га Кгспјеути Ји§о$1от>1Ји. 1гс1а1о Ргаушско Ј)гиб(уо", 2а§гећ, 1937. В. ос! О. Бг-а В. Ејзпег-а 1: Рп>липо-ргаугп ро1огај гепе ро с1апа$пјет ргауи Ји%081а\чје I пје%оуо игеаепје и је(1>П81уепот СгаЛапзкот 2акотки га Ји^081ауГји. Рге§(атрапо 12 бротешсе Маигоујси о пје§оуо) 5ебе(о§ос1Ј§пјЈсЈ, Цић1 јапа, 1934.; Во8 ЕћегесМ т ји§081аг1зс11еп УогептигЈ ипс! ш 1зсћесћозШа•