Бранич

МЕЂУНАРОДНА ГРАЂАНСКА ОДГОВОРНОСТ итд. 317

У првом случају сопственик се може ослободити одговорности ако докаже да је несрећа настала услед више силе или поступка самог повређеног или каквог трећег лица, док се у другом случају сопственик може ослободити ове одговорности само ако утврди да се несретан догађај десио без грешке возача. Француској правној науци и пракси припада част за формулисање и практично спровођење објективне грађанске одговорности у најужем смислу. После неких незнатних отступања и малих колебања, јуриспруденција француског Касационог суда упутила је се одлучно у смислу признања за одговорног аутомобилисте који је штету причинио и то само услед тога што му је поверено чување аутомобила, а без икаквих обзира, о томе, да ли има грешке до тераоца или до самог сопсгвеника аутомобила. Од те одговорности аутомобилист се може ослободити ако докаже да је штета настала услед непредвиђеног случаја или услед више силе, услед поступка неког трећег лица или најзад услед грешке самог повређеног. То је нарочито потврђено у чувеној одлуци Касационог суда од 13 јануара 1930 год. 2 ) Међутим, раније Касациони суд у својој одлуци од 27, маја 1924. год.. везивајући одговорност соаственика кола за причињену штету уз појам чувања, држања, правног или фактичког, кола којима је штета причињена, ослободио је сопственика од одговорности за штету нанету трећем лицу у случају да су кола на недозвољен начин узета из његовог фактичког или правног притежања. Слична начела налазимо донекле и у немачком закону о одговорности за штете нанете аутомобилима од 3. маја 1919. год., у норвешком закону од 20. фебруара 1926. год., у холандском закону од 25. јануара 1925. год., у швајцарском закону од 15. марта 1925. год., местимично са нешто више прецизности. Аустриски закон од 9. августа 1908. год., који код нас важи на територијама апелационих судова у Љубљани и Сплиту, предвиђа могућност ослобођења одговорности сопственика аутомобила, ако овај утврди, да је се несретан догађај десио услед више силе, услед поступка повређеног или неког трећег лица и најзад, ако је до несретног догађаја дошло и поред свих утврђених предострожности које је аутомобилист предузео да до несретног догађаја ие дође. Код одговорности сопственика моторних кола која се оснива на претпостављеној — презумираној грешци тераоца коју усвајају, између осталих и италијански закон од 8. децембра 1933. год., фински закон од 28. априла 1925. год., шведски закон од 30. јуна 1916. год. и донекле енглески закон, поставља се као правило, да је тералац аутомобила одговоран, сем ако не докаже, да је све чинио што му је могуће било да се несретан догађај избегне. Сопственик се пак може ослободити солидарне одговорности са тераоцем, ако утврди, да је аутомобил употребљен противно његовој вољи и намери. Што се тиче одговор-

2 ) Ова је одлука Касационог суда прокоментарисана и дат јој је прави значај од стране познатог француског правника г. Луја Жосрана у Збирци конференција из грађанског права под насловом: Еволуција и садашњост. — V. Хош®Јо$&егап(1 : Е уо М шпз еГ ас^иаШез, СопЈегепсез с!е БгоИ сш1. РагЈз 1936.