Бранич

Б Р А Н И Ч Год. XXV Београд, јули—август 1937. Број 7.-8.

Др. Миодраг Акимовић, проф. Универзитета — Суботица. УСЛОВНА ОСУДА Задовољава ли као установа и кад судија условну осуду шреба да иримени У последње време се у нашим правничким круговима и публици чешће изражава сумња, да наш нови кривични закон због многих његових либералних установа и недовољно строгих казни, не задовољава. Да би се утврдило, да ли је и уколико ова сумња оправдана или је можда кривица до неправилне примене закона, управа Београдског правничког удружења упутила је недавно професору Суботичког правног факулгета Др. М. Аћимовићу неколико питања о том предмету и између ових и горња два питања о условној осуди, на које је проф. Аћимовић у свом предавању одржаном 9. јуна ове год. у Београдском правничком удружењу, које ће у целини изаћи на другом месту, овако одговорио: Условна осуда је једна кривично-правна новина за наше србијанске крајеве и правнике, г^својена у новом кривичном законику по угледу на страна законодавства под утицајем њеног идејног творца социолошке школе, као најпогодније средство за замену штетних краткорочних казни лишења слободе и код осуда на новчану казну, кад су у питању безопасни случајни кривци и поправљиви кривци по карактеру (почетници), на које се и само претњом извршења казне, ако учине какво ново дело, постиже циљ специјалне превенције (да више не чине кривична дела). Као једна од оних либералних новина савременог кривичног законодавства, којима се радикално крши принцип одмазде у кривичном праву са којим су се људи вековима саживљавали, условна осуда је, као и све друге либералне новине у праву, свуда имала огорчених противника и у почетку наилазила на неповерење и сумњу у њену корисност. То исто се сада, како видимо, и из истих разлога, понавља и код нас, за обавештене у толико разумљивије, што се наше друштво, које местимично још живи у мислима крвне освете и казне као одмазде, теже него напреднија друштва мири с чињеницом у праву, да кривац за своје недело може и да не искуси заслужену казну. То међутим за ствар и не бибило тако важно, да се у последње време није појавило и оправдано незадовољство публике с начином како неки наши судови условну осуду примењују и што је не примењују подједнако, него једни и онамо, где јој по закону нема места; а други, врло ретко или никако, разуме се, све то на штету јединства правде у земљи и једнакости грађана пред законима. То је већ много озбиљније и може да буде разлог, да се ова недужна установа, која је до сада свуда, где је била раније у живот уведена, показала најбоље резултате, компромитује