Бранич

344

„6РАНИ Ч*

Питање од кога трен^тка жена стиче право да тражи повраћај мираза, од увек је делило код нас правнике у две супротне групе. Законски текстови (§ 760. г. з. који гласи: „Уговор овај може гласити о миразу, који је оно имање, које супруга мужу донесе... ради лакшег живљења." — и § 766. г. з. „Муж има право уживати мираз женин, докле год брак траје у сили и важности. Он готове новце, дугове уступљене или друге потрошне ствари може потрошити, само за вредност и накнаду са својим добром јемствује".) — тумачени су на два начина, са ситнијим одступањима која могу да се занемаре. Према једном мишљењу, докле год брак правно постоји, муж није дужан мираз да врати, без обзира да ли супружници заједнички живе или воде фактички одвојен живот 2 ) и без обзира да ли је бракоразводна парница поведена или није. — По другом мишљењу, фактичким престанком брачне заједнице, нестаје разлога са кога је мираз конституисан, и жена стиче право да тражи повраћај мираза, без обзира што брак правно постоји. — Било је најзад и мишљења, која су у неку руку држала средину између ова два, и стајала на гледишту да мираз треба вратити и у извесним случајевима где брак није разведен, али нарочите околности то захтевају. Пракса у овом смислу, која је до скоро бојажљиво давала знаке живота, потстакнута једним чланком г. Др. Драг. Аранђеловићау „Архиву" 1936. г., почела је изгледа да се фоР ми Р а и добија јасније облике. И о овоме гледишту ми ћемо у даљем излагању водити рачуна. Аргументи за свако од ових гледишта могу се сврстати у неколико тачака. Њихова вредност са гледишта логике је на први поглед, приближна и то баш објашњава колебљивост судске праксе. Када је једно од супротних мишљења побеђивало у највишем суду, мањина, којој супротни разлози нису изгледали ништа гори, била је врло моћна. Довољно је било да се у саставу опште седнице промене два или три члана, па да супротно мишљење преовлада, и сигурност правног саобраћаја претрпи један нов ударац 3 ). Да нема места повраћају мираза докле год брак постоји навођени су ови разлози: а.) Сам тексш § 166. г. з. овлашћује мужа да мираз ужива докле брак траје у сили и важности. По § 93. и 94. г. з. брак је у сили и важности докле се не поништи или разведе. По самом слову закона мираз има дотле да остане код мужа и тај је разлог сам за себе довољан 4 ).

2 ) Но и код овог решења показивала се тенденција да се одвојени живот досуђен пресудом, изједначи са разводом брака и повраћај мираза дозволи. „Брак није разведен нити је парничарима досуђен одвојен живот, дакле они се у таквом стању не налазе по одлуци надлежне власти" — вели К. Суд одбијајући повраћај мираза, што значи да би у обрнутом случају имало места> повраћају (одлука од 22. II. 1928. бр. 873. „Суд. Пракса" 1928. № 308). — Нем® зак. услова за повраћај мираза пошто брак још постоји, а одвојен живот иије досуђен" (иста одлука). 3 ) Одлука К. Суда Бр. 873/28 осиажена је у општој седници са сразмером гласова 10:7. *) А. Суд 9-111-1926. бр. 478; К. Суд 9-1Х-1927. бр. 8040 („Суд. пракса" 1926.