Бранич

352

,Б Р А Н И Ч'

да материјално-правно овлашћење, ради чијег се остварења води извршење, буде изражено у једном одређеном облику који ће пружати довољно објективне гаранције како о постојању самога материјално-правног овлашћења, тако и о његовом обиму, тј. да оно буде изражено у облику извршног наслова (§ 1 Ип.), а његове евентуалне допуне у облику јавних или јавно оверених исправа {§§12,14, 15, 16 и други Ип.). На тај се начин, у погледу овога захтева, тј. у погледу утврђења постојања и обима материјалноправног овлашћења, отклања свака неизвесност и спречава свака трешка, тако да стање које долази као резултат проведеног извршења заиста и одговара стању које је, на један апстрактан начин, предвиђено у објективном правном поретку односне правне заједнице-државе. То је циљ који се жели постићи постављањем услова за извршне радње и самим провођењем извршних радњи, и он се по правилу и у највећем броју случајева и постиже. Међутим, правилност и пуноважност резултата проведеног извршења зависи од правилности и пуноважности основа на коме се поступак извршења заснива, тј. од правилности и пуноважности извршнога наслова, а то ће рећи у крајњој линији материјално-правног овлашћења које је изражено у извршном наслову. Начин на који се долази до извршног наслова и лица која учествују при пздавању извршних наслова, осигуравају да извршни наслов заиста и буде и правилан и пуноважан. То је правило, и то не само у теорији него и у стварности. Па ипак, и оно има изузетака, тако да се може десити да извршење на основу извеснога извршнога наслова буде, у целини или делимице, проведено, а да се тек после тога утврди да извршни наслов, тј. материјално-правно овлашћење које је у њему изражено, није правилан и пуноважан, и то било да се утврди да он у опште нема или није требало да има никаквог правног дејства, било да се утврди да га он нема или није требало да има у оном правцу или оном облику како је био у први мах изражен, тј. на основу каквог је проведено извршење. На тај начин, основ већ проведеног извршења или само један његов део, губи своју правилност и пуноважност, а то мора неминовно повући и губљење, у целини или делимице, правилности и пуноважности на том основу постигнутог резултата, тј. резултата извршења и остварених ефектизација, што ће рећи заснованих фактичких одн. правних одношаја. У једном оваквом случају, ствзри и права који су одузети од некога лица, одузети су без правнога основа и то лице има право да тражи да му се они врате. На другој страни, ствари и права који су се на овај начин нашли у рукама тражиоца извршења као овлашћеног лица по основу једног, сада тек утврђеног, неправилног и непуноважног извршног наслова, налазе се код њега без правног основа и оно је дужно да их врати. Тако, засебно посматране, изгледају ситуације лица које је на основу једног неправилног и непуноважног извршног наслова лишено извесних својих ствари и лица које је на основу таквог извршног наслова дошло до тих ствари, показујући слику обрнуту од оне која је постојала у самом почетку, тако да се Р а "