Бранич

СУДСКА ПРАКСА

367

мишљења: да осумњичени нема ирава жалбе на решење суда: да има места иродужењу извиђаја, па је Апелациони суд жалбу осумњиченог требао да одбаци као недопуштену. За овако наше мишљење дали смо разлоге. Услед оваког неједнаког поступања судова. указује се потреба начелне одлуке Касационог суда како по питању: да ли има места жалби на решење суда о обустави извиђаја, тако и ио иитању: да ли се осумњичени може жалити на решење суда: да има места иродужењу извиђаја.

СУДСКА ПРАКСА Из праксе Апелационог еуда у Нобом Саду. Г. Бранко Јевремовић, судија Апелационог суда у Н. Саду доставио' вам је три одлуке из призатно —• правае области, које објављујемо као што смо и раније одлуке објавили (в. Б р а н и ч за фебруар, март, мај и јуни 1937. год.). 26.— Чановнику се не може аризната добро владање као олакшавна околност. (Кппа 60/36 од 29 маја 1936 год.), Окружни суд у Н. С. пресудом својом бр. Кзп. 427/34 од 28. јануара 1936. г. прогласио је кривим М. С.: 1) што је у међувремену од фебруара месеца 1932. год. до марта месеца 1934. г. у Ч. као ошптински подбележник убирао од пореских обвезника општине Ч. бановински порез и кулук (откупнина личног рада) па од убрате Своте за 1932 г. 13.735 дин, и за 1933. г. 14.600'45 дин. није послао Кр. Банској Управи у Н. С. већ је ове своте у укупном нзносу 28.335'45 дин. противправно присвојио, чиме је учинио злочин утаје означен у § 319 к. з. квалификован у § 319 од 1. к. з. 2) што је неустановљеног данаимесеца 1932 г. као општински подбележник у Ч„ узео из благајне општине Ч. 4000 дин. ради псплате пореских књижица, које је продавао пореским обзезницима а добивени новац није благајни општинској предао, већ је Своту од 3.365 дин. себи противправно присвојио, чиме Је починио злочин утаје означен и квалификован по § 319 од I. к. з. По § 280 к. п. ослобођа се од оптужбе што је у циљу да се не открије дело под I заводио у пореским књижицама обвезника примљене дужне своте, а није их спровео кроз општинске рачунске књиге, дакле да је као јавни службеник ставио у службени спис штогод неистинито у намери да на Овај начин себи прибави против—правну имовинску корист, чиме би починио злочин из § 397 од 2, к. з. По §-у 276 к. з. оптужба се одбија, да је неустановљеног дана и месеца 1932. г. у Ч. примио од више лица новац ради истављања молби за обртнице, и то од М. М. 316 дин., Ш. Ј. 325 дин., А. Ј. 314 дин., Л. С. 296 дин. Л. Ј. 316 дин. и Т. Ј. 316 дин. а молбе им није написао и поДнео, примљене своте да је себи противправно присвојио, чиме би починио преступ означен и квали&икован у § 318. к. з. Па га суд због ових дела под I и II осуђује и то за дело под I по § 319 од 1. к. з. применом § 71 бр. 4. к. з. на казну строгог затвора у трајању 8 месеци; а за дело под II по § 319 од 1. к. з. применом § 71 бр. 4. к. з. са шест месеци затвора, а у смислу §§ 62 к. з. и 286 к. п. изриче укупну казну строгог затвора У трајању дванајест месеци, а по § 46 к. з. на губитак часних права за време од две гоДине и т. д. До овакве пресуде дошао је првостепени суд на основу доказног поступка, признањем Оцтуженог као и исказа сведока В. С., суд је стекао уверење, да је оптужени починио I и II дело, зашто га кривим прогласио: Приликом одмеравања казне по овим делима, признао му је као олакшавне околности, признање, добро владање, тешке материјалне прилике обзиром на оптерећеност породицом, јер је и малу плату неуредно примао па му је применио § 71 бр. 4 к.З. па у смислу § 62 к. з. и § 287 к. п. изрекао казну као у дисиозитиву. У поглеДу дела под III нашао је да је то супсумирано у I делу, па га је ослободио оптужбе апо делу под IV нашао да нема предлога те је оптужбу одбио.