Бранич

СУДСКА ПРАКСА

369

другог дуговааа дозвољавајући, да се роба прив. учесника на дражби прода, те је злонамерно препустио, да извести прив. учесника о дражби, а у циљу Да себи прибави на тај начин противправну имовинску корист чиме је починио преступ квалификован и кажњив по §§ 318 и 334 к. з. По овој оптужници након одржаног јавног претреса Окружни су у С. каО кривични инокосни суд пресудом бр. Кзп 940/1935 од 5 маја 193о. г. оптуженог Р. В. Ослободио је од оптужбе на основу § 280 к. н. и обвезао прив. учесника на снашање трошкова кривичног поступка. Оснивајући сво)у нресуду на исказима сведока В. М. суд. извршитеља, да је оптужени приликом спровађања сврхе изјавио, да је роба комисиона, али на захтев оврховодитеља спроведена је оврхаироба на јавној дражби продата. Према томе је оптужени учинио све што је био дужан да учини, а није имао намеру да фирму било на који начин оштети. Противу Ове нресуде уложио је призив прив. учесник као тужилац 1) због повре (е формалног закона из § ЗЗб бр. 9. к. п. јер да првостепени суд изреченом пресудом није решио потпуно предмет оптужбе; 2) због ослобођења од оптужбе у сврху проглашења кривим, )ер да има доказа, да је дело починио. Апелациони с»д у Новом Саду након одржаног јавног претреса донео је ову одлуку: Апелациони суд дрвостепену пресуду На основу § 408 Од. 2. к. п. по службеној дужности ништи због повреде материјалног закона из §-а 337 бр. 1. в. к. п. те оптужбу одбија на основу § а 276 к. п. • рошкове крив. поступка у смислу §-а 311. бр. 2. к. п. сноси приватни учесник Ј. са доле наведених разлога. Апелациони суд расматрајући списе након одржаног претреса установио је да је прив. учесник као тужитељ Ј Д. Г. Е. поднео крив. пријаву противу оптуженика Р. В. коју је државни тужилац одбацио решењем бр. КК. 1335/1935 а исто уручено прив. учеснику 20. новембра 1935. г. па обзиром на § 53 к. п, приватни учесник могао је преузети гоаење најкасније за 8 дана по уручењу а то је најкасније 28 новембра 1935. г. међутим је молба прив. учесника којом гоњење преузима предата суду тек 30. новембра 1935. г. и то преко Држ. тужиоца у С. дакле закашњено. Истина молба прив. учесника којом гоњење преузима примљена је код држ. тужиоца коме је погрешно упућена 28 новембра 1935. г. али није важно када је молба предата држ. тужиоцу него када је иста суду предата ОднОснО путем поште послата, јер се гоњење преузима код суда, а не код држ. тужиоца па је тај Датум меродаван за рачунање рока. Према изложеноме Апелацаони суд је нашао, да у предметном случају нема захтева односно оптужбе овлашћенОг тужиоца услед чега је првостепени суд нападнутом пре^удОм ослобођавајући оптуженика од оптужбе на основу §-а 280 к. п. т. ј. упуштајући се у мериторно решавање ствари починио повреде материјалног закона из §-а 337 бр. 1. в. к. п. на штету оптуженика услед чега је АпелацвОни суд морао првостепену пресуду на Основу §-а 408 од. 2 к.п. по службеној дужности поништити због повреДе материјалвог закона из §-а 337 бр. 1. в. к. п. и оптужбу одбити на основу §-а 276 к. п. не упуштајући се у мериторно решавање призива. Остала расположења у пресуди оснивају се на у њој цитираним законским наређењима.

Синоваца — односно унука умрлог деде има арава наслеђа на иолотку заоставштине са стрицем, — ио закону иредстављања — § 396—399 грађ. зак. Ђорђе, шећерџија у Немачкој (родом из Боровца срез Струга) умро је у Немачкој .. . а у Београду остала су му као заоставштина два повећа непокретн I имања Имађаше два синч: Алекса и Михаила пунољетна. Михаило умро је 1904 г. Остала му јединица ћерка Ленка као наследница. У животу је Алекса син Ђорђев, а стриц Ленкин, сматрајући се, дч је једини наследник заоставштине оца му Ђорђа, недајући Ленки ништа. Образована је маса пок. Ђорђа. Као наследници пријавили су се: Алекса син Ђорђев, и Ленка, ћерка Михаилова, а сина Ђорђева, по праву представљања § 399 грађ. зак. свог оца. Стриц јој није признао наслеђе на половину заоставштине Ђорђеве, те је упућен н редован спор, противу синовице Ленке, да докаже да она нема права наслеђа половине, по праву представљања. Спор је поведен код надлежног окруж. суда за град Београд. Суд је стао