Бранич

370

»БРАНИЧ*

на гледиште, а које је и раније у много случајева правилно расправљено, а кога се држао и пок. Андра Ђорђевић проф. грађ. пр ва на универзитету, — те је донео пресуду под Бр. По. 865/35, да се тужилац Алекса одбије од тртжења а Ленка да има права наслеђа на основу представљања свог оца, а брата тужиоца Алексе. Апелациони Суд пресудом својом Бр. Р. 906/36 преиначио је првостепену пресуду и прееудио: Да тужилац Алекса има право наслеђа целокупне заоставштине пок. оца му Ђорђа. Али Касациони Суд у Београду у свом III Одељењу примедбама од 5. VI 1936 г. Рев.Бр. 770. поништио је пресуду Апелац. Суда са разлога: „Апелациони Суд у својој пресуди налази: да по § 396. грађ. зак мушки потомци оставиочеви искључују женске п томке, па према томе, и тужилац Алекса има право првенства према туженој Ленци, као мушки потомак, па како је тужена Ленка кћи пок. Мих ила, сина оставиочевог, који је умро пре свога оца, то би она при наслеђивању пок. Ђорђа имала права представљања свога оца пок. Михаила у смислу § 400 грађ. зак. и то тако, да свога деду пок. Ђорђа наслеђује по свом сопственом праву наслеђа и свог пок. оца представља само у погледу величине дела наследства. И да по схватању Апелац. Суда при представљању наслеђује је по свом сопственом праву, — то тужена Ленка и нема права наслеђа заоставштине пок. Ђорђа јер је као женског потомка искључује из наслеђа тужилац Алекса као мушки потомак § 396 грађ. зак.". Овакво је схватање Апелационог Суда погрешно, јер по § 399 грађ. зак. унучад мушка, без оца заоставша, при наслеђу представљају оца свог, и добијају њихов део, — т.ј. онолико, колико би он добио да је жив . . . и след. ствено томе, тужена Ленка, као унука пок. Ђорђа, представља свог оца, пок. Михаила, и ступа у сва права свога оца, пок. Михаила, пошто се одредба прописа § 399 грађ. зак. има тако разумети, да унучад мушка, т. ј. унучад од синова, имају право представљања свог оца; али како исти није оставио мушке деце, онда то право и женској деци припада, према чему синовица конкурише са стрицем у наслеђу „дедовине". Београдски Апелациони Суд ни е усвојио ове примедбе Кас. Суда, већ је поред ранијих разлога дао и следеће: „По § 399 грађ. зак. унучад мушка без оца заоставша при наследству представљају оца свога и добијају његов део, т.ј. онолико, колико би он добио, да је жив". Како је у конкретном случају тужена Ленка, као унука пок. Ђорђа, која представља свог оца Михаила, женско дете, а под изразом „унучад мушка" имају се разумеши само мушка унучад од сина, а не и женска унучад, — шо и шужена Ленка, као женско деше, не може конкурисаши у наслеђу имовине деде јој иок. Ђ ^рђа са својим сшрицем Алексом, као мушким аошомком, оставиочевим, пошто он као такав, искључује женског потомка из наслеђа". „Наш грађански закон, као и сваки закон, има своје побуде и своју садржину, а исто тако и форму и систем, кроз које та садржина долази до изражаја". 1) Зашто је законодавац представио сина, унука, праунука и даље мушкарце по сину; довољно је познато одржавање славе, свеће, имена потомства, куће и т д. с једне стране, и одржавање величине и непокретности имања с друге стране; све је ово промашено, ако се наслеђе преда женској деци или у опште женском потомству". „Исто тако није у природи нашег ни варошког, а још мање сеоског живља, да један отац више воли унуку, по сину, но рођену кћер". 2) Што се тиче система и форме кроз које је проведена напред поменута под 1 — садржина и њене побуде, — јасно се види, да је по овом систему приоритет на страни сина, према кћери од раније умрлог сина, — односно брата. Тако § 396 грађ. зак. говори о сину, о мушкарцима по сину; § 397 грађ. зак. говори шта ће бити са женском децом у случају § 396 грађ. зак.; и § 398 је безначајан и неоспоран, и онда долази § 399 који говори само о величини удела наследника по § 396 грађ. зак. Тек иза свих ових случајева, кад нема места примени § 396, тач. 4—када нема мушке деце, но само женска деца, или женско потомство било у питању. И тада, са свим у природи, напред поменутих побуда, право репрезентације долази до изражаја, и даље женско потомство дели са кћерима и међу собом по праву представљања — § 400 гр. зак. „За то по мишљењу Ааелац. Суда сшриц искључује синовицу од раније умрлог сина, односно браша". Општа Седница Касаш Суда од 19 новем. 1936 г. Р. Бр. 770 — нашла је: