Бранич

378

„БРАНИЧ

не испуњавају услове из § 904 и 905 грађ. зак. јер противтражбина туженог није ни јасна ни ликвидна. Са изложеног сматрајући да би се извођењем осталих предложених доказа само одуговлачио спор § 371 гр. п. п. суд је донео горњу пресуду оснивајући одлуку о трошковима на § 143 гр. п. п." По призиву туженика, Окружни суд за град Београд закључком од 14 септембра 1936 год. Пл. 339 укинуо је пресуду окружног суда, са разлога: „Испитујући побијану пресуду Среског суда за град Београд у границама призивних предлога и призивних разлога ■ § 556 гр п. п. а пазећи по службеној дужности да ли у пресуди или поступку Среског суда има какве ништавости, која је до сада остала неопажена — § 588 гр. п. п. призивни суд је нашао: Да побијана пресуда не може по закону опстати, јер по оцени призивног суда, потребно је било извести доказ саслушањем странака и сведока, жене туженога Ф. које је доказе понудио тужени на усменој расправи од 1 фебруара 1936 год. ради утврђивања чињенице да ли је између њега и тужиоца постојао уговор о деоби старалачке награде, као и то да ли је се тужилац одрекао права наплате утужене суме, или не, за доказ чега се баш и позвао тужилац на сведока своју жену и саслушање странака под заклетвом. Па како су ове чињенице важне по нахођењу призивнога суда, за пресуђење овога спора, то призивни суд уважавајући призив укида побијану пресуду и правну ствар враћа првом суду да о њој поново расправља и донесе одлуку — § 590 тач. 2 и 3 гр. п. п." По рекурсу тужиоца, Касациони суд у Беогрзду закључком од 28 јануара 1937 год. Рек. 15 потврдио је закључак Окружног суда са разлога: „Испитујући закључак призивног суда у см. 620 гр. п. п. поводом рекурса тужиоца Касациони суд је нашао: Не стоји рекурсни навод да је призивни суд својим закључком повредио пропис § 556 гр. п. п. тиме што је наредио допуну доказзног поступка, са разлога што је пуномоћник тужене стране на записнику пред првостепеним судом ставио замерку на закључак којим је првостепени суд одбио да се изведу докази саслушањем сведока и странака, што се види из расправног записника од 1 фебруара 1936 год. те је нетачан кавод у рекурсу да тужени није ставио замерку противу закључка првога суда, па је према томе тужена страна имала право да у призивнои писмену нападне и овај закључак првостепеног суда, те је призивни суд правилно поступио налазећи да има места допуни доказног поступка. Али баш и да тужени није ставио замерку противу поменутог закључка првост. суда, призивни је суд правилно посгупио кад је наредио допуну доказног поступка, јер пропуштање извођења доказа од стране првога суда није повреда прописа којим се регулише поступак, — те да би странка била дужна да стави замерку ако хоће да задржи право на изјаву правног лека § 260 гр. п п. — већ материјални недостатак, па се стога, и поред пропуштене замерке, може истаћи у поступку по правним лековима. Што се тиче рекурсног навода о вредности и веродостојности исказа сведока, који се имају тек испитати, ово питање за моменат је без вредности, јер изведени доказ има тек да буде предмет оцене првостепеног суда § 368 гр. п.п." Засшарелосш, ао § 928 6. од II грађ. зак. шече од дана ошказа ауномоМја само код несвршених аослова, а не и код свршених. (Одлука Опште седнице Касационог суда у Београду од 17 јуна 1937 год. Рев. 1339/36). Тужилац Б. В у тужби својој претставио је, да га је тужена К. Д. ангажовала 1-УП-1926 год. да је заступа у спору против „Калорије" ради наплате њеног потраживања у суми од 353. 616, 45, дин., и да му је у томе циљу издала пуномоћје. Даље је навео, да је код надлежног суда тражио обезбеђење за целу суму коју је Трговачки суд решењем бр. 27345—27348 од 1 јуна 1926 год. одобрио. После обезбеђења добио је извршну судску пресуду. По овоме се поравнао са „Калоријом" пред првостепеним судом за град Београд од 4-\/1-1926 год. Бр. 27389, на ком Је поравнању она признала ово дуговање. Кад је „Калорија" пала под стечај, тужена га је и даље молила да је заступа у стечају. Он је о ма тражбину поијавио у стечајну масу и суд је исту признао као обезбеђену. Међутим тужиља је своје потраживање пренела на непознато лице и на протоколу код Трговачког Суда М. Бр. 4008/32 отказала да је даље заступа. Како тужена неће да му плати хонорар, то је тужио тужиљу и тражио да је суд по правилнику о наградама адвокатским на подручју Београд. Апелац.