Бранич

СУДСКА ПРАКСА

383

Кад није у аишању искључива шдлежносш зборног суда, већ надлежносш с обзиром на иротс § 101 сш. II граи., шо се ириговор ненадлежносши код среског суда исшакнуш на расирави, иошшо је аосшуиак на ирвој усменој расарави мировао, има смашраши као одоцнео — § 537 граи. (Закључак Касационог суда у Београду Рев. 128/37 од 12-Ш 1937 год.). У правној ствари тужиоца Банке О. У. Б. Д. А. Д., противу дирекције А.Ђ.из Београда, тужилацје у својој тужби П. 4895/35 преставио следеће: да је се тужена страна обавезала да као солидарни дужник пок. С. Р. плати тужиоцу 35000 дин. у месечним ратама по 5000 дин., те овом тужбом тражи да се тужена страна осуди на плаћање ове две рате у суми од 10000 дин. По овој тужби Срески суд за град Београд одредио је рочиште за 26-1Х 1935 I". и на томе рочишту туженик није истакао приговор ненадлежности срескога суда, већ је се споразумео са тужиоцем да поступак мирује. На предлог тужилачке стране, по истеку законског рока од 3 месеца, суд је одредио расправу за 12-111 -1936 г. Тужена страна, поднела је припремни поднесак 19-11-1936 г., у коме је истакла приговор ненадлежности према § 50 од II. грпп. а тај свој приговор истакла је и на идућој расправи. По овом истакнутом приговору, срески суд је донео закључак, да је за расправу овога спора надлежан, јер да примени прописа § 50 од 11. грпп., нема места, пошто је обавеза тужене стране достављена у роковима и ратама, те је по овој обавези тужидац овлашћен да по истеку рока за исплату рате утужи неисплаћени део. Тужена страна изјавила је рекурс па је Окружни суд за град Београд закључком Пл. 651/36 преиначио закључак Среског суда и изрекао, да за расправу није надлежан срески суд, те стога тужбу одбацио, као ненадлежном суду поднету, јер се из списа утврђује, да укупни износ неизмирене главнице износи преко 12000 д., па да у см. § 50 од. II. грпп у в.[§ 44 грпп., за расправу овога спора није надлежан срески суд, јер се надлежност процењује према укупном износу још неизмирене тражбине. Касациони суд у Београду закључком својим Рев. 128/37 од 12-111-1937 г. уважио је рекурс тужиоца, преиначио закључак рекурсног суда и изрекао: да је за расправу овога спора надлежан Срески суд за град Београд, а са разлога: „Да је рекурс тужиочев основан, јер је погрешно рекурсни суд преиначио закључак првога суда нашавши да се надлежност суда у овоме спору има ценити с обзиром на пропис § 50 од II. грпп. „Напротив. по § 537 грпп. пред среским судом приговор ненадлежности може туженик истаћи на првом расправном рочишту, само пре него се упусти у расправу по главној ствари. После тога туженик може истаћи ненадлежност суда само под претпоставком § 335 ст. 2 грпп. тј. ако је у питању ненадлежност суда која се не може уклонити изричним споразумом странака. По § 101 грпп. споразум је искључен ако је у питању спор који спада у надлежност среског суда, или ако је у питању искључива надлежност зборних судова". У конкретном случају по тужби је било одређено рочиште за расправу ■а дан 26 септембра 1935 год. и на томе рочишту туженик није истакао приговор ненадлежности првога суда, већ се споразумео са тужиоцем да поступак у см. § 232 грпп. мирује за извесно време. Према томе, има се сматрати да се туженик упустио у расправу овога спора пре него је истакао приговор ненадлежности, па је стога неосновано његово истицање ненадлежности после овога рочишта од 26-1Х-1935 г. Па како надлежност суда из § 50 ст. II грпп. није искључива надлежност зборног суда, већ је овде допуштен споразум странака о надлежности с обзиром на § 101 ст. II грпп. то ово истицање ненадлежности суда од стране туженика дошло је после упуштања у расматрање по главној ствари и као такво одоцњено по § 537 грпп., те је стога погрешио окружни суд кад је уважио рекурс туженика и донео нападнути закључак. Стога је Касациони суд уважио рекурс тужиоца, нападнути закључак пре■начио и изрекао одлуку као што гласи у диспозитиву — § 620 грпп.". Драгомир Д. Герасимовић, еудија Среског суда за град Београд.