Бранич

388

„БРАНИЧ*

као одличан преглед демократских и антидемократских активности после рата у готово свима државамч. Излагања су кратка и махом уз оригиналне текстове. На конференцији предвиђено једа узму реч познати правници, политичари и јавни радници из Француске и из иностранства, међу којима огромну већину чине адвокати. Тако, имали су узети реч г. г. Торес и Моро де Ђафери из Париза, проф. Еземан из Стразбурга, проф. Нити из Италије, проф. Вермеј из Немачке, адвокат Петреску из Букурешта и разни други веома познати адвокати из Цириха, Женеве, Ротердама, Прага, Варшаве, Лос-Анђелеса, Брисла, Копенхагена и др. Адвокатима је дата овако важна улога на овој Конференцији због тога што се с разлогом сматрало да су они носиоци слободие мисли. У предлогу за резолуцију констатовано је да постоји заједнички начелни основ свих народа који сачињавају цивилизовано човечанство, да ово јединство иочива на праву народа и на међународном праву, али такође и на гарантијама за основне слободе: слободу мисли, збора и договора, култа, једнакости пред законом и т. д. То јединство се потврђује такође у заједничком истрамивању нових облика, солидарности и социјалне сарадње свих народа. Предлог резолуције садржи опажања која се односе на јавно и уставно право, на кривично право и административну праксу, на казненичке системе, па утврђује стање уставних гарантија за грађанске слободе у многим уставима и законима и предлаже нужне мере за њихову заштиту. Када будемо примили извештај са Скупштине, ми ћемо се вратити на ову интересантну Међународну конференцију. Колико смо могли сазнати, она је протекла у највећем реду и престављала је сјајан напор добронамерних правника и политичара у корист демократије и демократских начела. 2.— Међународни правнички конгрес, назват Међународном иравничком недељом одржан је од 19. до 24. јула 1937. год. у Паризу под окриљем три највећа правничка удружења: Друштва за упоредно законодавство, Друштва за законодавне студије и Удружења правника француског језика. На челу Конгреса налазио је се г. Анри Капитан члан Института и проф. Правног факултета у Паризу, кога је као оболелог, замењивао познати париски адвокат г. К. Бодело претседник Друштва за законодавне студије. Конгрес је одлично припремио генерални секретар проф. Г. Андре Руаст и теме су одређене на читаву годину дана унапред, реферати спремљени још у току прошле године, тако да су готово сви могли бити објављени у шест лепих томова, посвећених свакој од шест изабратих тема и то: Напуштању породице, Ревизији уговора посретством судије, Задужбинама, Брачном режиму, Фидуцијарним правним пословима и Заштити портера облигација. Од наших правника, позвати су од стране претседништва Конгреса на сарадњу г. г. Живојин М. Перић, Д-р Тома Живановић и потписати, који су сви на време послали своје радове и исти су штампани са односним материјама и то рад г. Перића О задужбинама, рад г. Д-р Живановића О напуштању породице и рад потписатога О улози судије приликом ревизије уговора. Ова три правника била су у исто време и преставници југословенског правништва на Конгресу, а потписати је уз то престављао нашу Комору по уредном овлашћењу. Конгрес је веома свечано отворен 19. јула 1937. год. у великој сали Француске алијансије у присуству претседника Француске републике г. Лебрена, а под претседништвом г. Мориса Виолета минис.тра без портфеља Било је присутно много света, па је заменик претседника г. Бодело изложио историјат три велика француска друштва, која организују рад, сетио се оболелог г. Капитана и са овлашћењем Конгреса послао му телеграм, преставио значај изабратих тема. Генерални секретар г. Руаст затим је истакао у своме запаженом говору напоре француских и међународних правника да Конгрес успе. Подвукао је значај правничке сарадње путем Коигреса, од које се много очекује, јер је пристало на сарадњу више од 60 референата, а престављено је правништво из 42 државе. Претседник г. Виолет у говору који ће дуго остати у успомени присутнима, нарочито је се задржао на питању ревизиЈе уговора посретством судије, подвлачећи, да не треба и да се не може дозволити ревидирање уговора од стране судије без изричног законског текста. Уговор је основан на једном моралном фактору, слободно израженој вољи између слободних људи, који као такав мора да произведе правно дејство. Уговори су основ приватно-правних односа и закључују се обично после дугих и озбиљних размишљања. Ако дозволимо лако ревидирање уговора, отворили смо врата свима злоупотребама и пореметили равнотежу уговорних односа. Демократија хоће да се уговори поштују. Она на тај начин, престављајући скуп слободних људи, који