Бранич

392

.БРАНИЧ"

жења строгости стечајних и ванстечајних поступака и Односа и санкције кривичне пресуде према грађанској и грађанске пресуде према кривичној. За разлику од Париског конгреса за приватно право, где је било стављено на дневни ред свега шест питања, овај Конгрес ставио је на дневни ред веома велики број питања, која је поделио на пет секција са многим подсекцијама. У првој секцији — ошптој расправљало је се о историји прав) са четири подпитања, црквеном праву са два подпитања, правничкој етнологији са четири подпитања, источном праву са пет подпитања, философији права са пет подпитања и организацији правничког рада и питањима наставе са три подпитања. У другој секцији посвећеној грађанском праву и поступку било је осам подпитања. У трећој секцији посвећеној трговачком и поморском праву и радничком законодавству било је шест подпитања. У четвртој секцији посвећеној јавном праву било је шест подпитања, а оној посвећеној кривичном праву и кривичном поступку пет подпитања. Подпитања су била потпуно независна и одвојена, тако да никакве везе између себе нису имала, сем што су припадала једној општој правној групи. Како су секције држале седнице истовремено, често пута подељене и саме у неколико подсекција, то апсолутно није било могуће пратити ток радова, те су се конгресисти морали ограничити на рад у оним секцијама за које су имали нарочите склоности. С тога је рад многих секција остао непознат и г. Перићу и потписатом, који су у главном своју активност развијали у грађанској секцији, где су готово по свима питањима узимали реч и објашњавали и излагали стање нашег законодавства. Међутим, и у другима секцијама било је ванредно значајних питања која су испала из њиховог рада, јер нису у исто време могли да буду на више места. Конгресисти су долазили неспремни у главном због тога што радови нису раније објављени као у Паризу, па су на лицу места из кратких извод! главних реферата, добијали најповршнију преставу о томе шта је у питању. Међутим, било је веома крупних правника на овом Конгресу, које је вредно чути, јер су њихова излагања задржавала особену пажњу, по готову кад је била претстављена 31 држава, кад је било преко 200 правника из иностраних земаља, махом професора са највећих Универзитета и врло чувених адвоката и судија, и кад су тако значајна питања била на дневном реду. Енглези су на пр. послали најзначајније своје професоре права, док су Американци послали готово искључиво прве своје адвокате. Конгрес је отворен веома свечано 4. августа у великој сали Курхауза у Схевенингену код Хага. Претседавао је холандски Министар правде г. Госелинг, који је на савршеном француском језику поздравио конгресисте у име владе, истичући да је ово један од најуспелијих конгреса у Холандији. Спремљено је све да Конгрес успе захваљујући Међународном удружењу које је се бавило припремом. Заслуга такође припада генералном сталном секретару проф. г. Елемеру Балогу, који је пет година радио на припремању овога Конгреса, јер је први Конгрес одржан такоће у Хагу 1932. год. Осврћући се на ових протеклих пет година, г. Министлр Госелинг, рекао је, да су то године грозоте и да је човечанство веома озбиљно оболело па треба наћи сретства за оздрављење. Једини сигуран лек налази му се на повратку на пут права, јер је право у највећој декаденцији. Мећутим, без права нема организације, нема мира који значи организовано право. На овом Конгресу треба да дође до изражаја жеља целога света да се оствари мир. Право, правда и мир треба да су заједно, јер само тако може се човечанство излечити од своје данашње болести. Људи не треба да забораве да Бог изриче недостижну правду, али да људи треба таквој правди да теже. То ће међутим постићи само ако се врате на пут права. Желећи Конгресу успешан рад Министар г. Госелинг је истакао да се човечанство може једино у миру развијати путем права. Сваки други пут води пропасти. Г. Бустаманте, претседник Хашке академије и претседник Конгреса у подужој речи изложио је шта човечанство дугује међународном праву, које у крајњој линији тежи миру, спречавајући рат. Холандија је земља где је преко Гроцијуса и других великих правника међународно право добило право грађанства и као такво почело да се шири у целом свету. Међународно право је у сталној еволуцији. Оно се стално усавршава и добија нове правне домене тако да данас поред међународног јавног и међународног приватног права имамо и међународно уставно, кривично и административно право, чиме се тежи што већем зближењу народа путем изједначења правних начела. Конгрес у Хагу наићи ће на предусретљивост и званичних органа и свих осталих правника, јер је Холандија земља у којој се међународно право а са њим и упоредно право