Бранич

406

,Б Р А Н И Ч"

Осим тога, да је законодавад хтео да уписнине изједначи са осталим приходом Коморе, онда, би с обзиром, на тач. е. истог §-а 43, било апсолутно излишно, да после речи „одлучује о наплати уписнина" додаје и онај императив: „која се има употребити на добротворне установе Коморе"; (3) да с обзиром на све теже стање адвоката треба предвидети као сретства фонда такође и поклоне и легате, који би се у ствари давали, односно легирали, Комори, као правном лицу, за циљеве добротворног фонда. — По потреби, питање поклона и легата могло би се решити засебним Правилником са више детаља, или допуном изнетог предлога; (4) у свакој прилици, па и у вези са израдом овога Правилника, мора се чинити разлика између адвоката који воде рачуна о себи и о сталежу коме припадају, од оиих, који из небрежења, или чак и намерно, долазе у сукоб са постојећим законима и Комором. Услови за рад у истини су за сада неповољни, клијенти су врло често неувиђавни, а по некад нелојалии и нескрупулозни. Постоји низ и других тешкоћа с којима се адвокати имају да боре, али с друге стране, Комора не може и не сме да у овим узроцима налази оправдање за оне адвокате који неводећи нужно старање о своме угледу, наносе штете угледу целога сталежа, даље за оне адвокате који се на позиве Коморе не одазивају, који њене упуте и налоге не следују, који годинама не плаћају чланске улоге, нити се користе позивом Коморе да дуговање регулишу. Једном речи, Комора мора ставити себи у задатак да првенствено штити своје уредне чланове и да се о њима специјално стара. У реду ових идеја, долази предвиђена одредба о члановима Пензионог фонда, јер ван сваке је сумње да ће се добротворном фонду пре обратити удова адвоката који није био члан Пензионог фоида, него она која ужива пензију. Али Комора, нити може, нити сме, путем сретстава добротворног фонда, на штету својих уредних чланова, исправљати грешке и немарност оних чланова, који се нису благовремено старали, да преко Коморе и Пензионог фонда обезбеде себи, а нарочито својој породици, право на потпору и право на ренту. Најзад, да напоменемо да према материјалном стањупојединих здвоката, а нарочито породица умрлих адвоката, имајући у исто време у виду и тешкоће Пензионог фонда, које потичу отуда, што више од 2 /з чланова Коморе није у њему учлањено, никад неће бити на одмет постојање једног моћног добротворног фонда са великим капиталом, нити од тога треба бежати. Фонд припада адвокатима, намењен је њима и њиховим породицама и он остаје увек својина адвокатског сталежа.