Бранич

408

„Б Р А Н И Ч"

места као трећи део кривичног законика, и преноси на чисто политички домен, где му нема места. Кад би се објективна критика задржала на свим прописима пројекта, она би испала далеко опсежнија од законског текста. Ради тога за сада се треба задржати на основним недостатцима преко којих се о целом пројекту добија најјаснија слика, а ти су недостатци следећи: I Погрешна систематизацаја 1) Закон о иступима могао је бити донет или као допунски или као упоредни закон. Допунски закон донео би само специјалне одредбе о иступима, а све што је заједничко, између иступа и осталих кривичних дела, он би везао за већ постојећи кривични закон, Упоредни закон међутим без икакве везе са кривичним или осталим законицима, садржао би све што код иступа у обзир долази. Наш пројекат је ударио другим путем и постао упоредни закон, са разлога што „суђење код управних власти треба да је кратко и брзо, а један од услова експедитивног рада је и постојање независних заокружених прописа", како се каже у образложењу пројекта. Тај нејасан разлог образложење допуњава са наводом „да се од наших општинских власти, које закон такође примењују не може захтевати да сходно примењују норме, које треба тек саставити, и то кадкад са пуно вештине и знања". Ипак разлог који би оправдавао упоредну методу, ми не можемо наћи у изложеном образложењу, већ у логичном смислу на који су магловите речи циљале. Циљ је тај да општинске и полицијске власти морају пред собом имати Закон о иступима у комплетном издању, тако да се на њиховом столу у колико се о иступима ради, не мора налазити ни једна друга књига. Разлог је сувише неубедљив, јер и у нашој држави постоји тенденција, да се управни апарат усавршава, а не вечито задржи на досадашњем очито ниском нивоу. Ако не можемо тврдити да смо на већем културном ступњу од наше браће Бугара, ипак нам није тешко доказати, да нисмо ни на нижем. Код Бугара постоји закон о општинама, по којему деловође морају бити правници, не ради бржег прикупљања пореза, већ ради објективнијег изрицања и чувања правде међу општинарима. Тим се путем и код нас мора поћи, а све управне функције преко којих се правда примењује, у интересу целине и законитости морају бити попуњене дипломираним правницима. Као што сви службеници морају поред буквара и песмарице познавати још коју књигу, тако исто сви који правду изричу поред закона о иступима морају познавати још који закон. Никаква волшебност неће наступити тим што ће управни орган место две отворити само једну књигу, јер он ће и у тој једној књизи наћи исти кривични пропис, који би могао стајати и у другој књизи, где се налазе опште одредбе за сва кривична дела. Лко није у стању да опште