Бранич

424

.БРАНИЧ"

V Нова ироаиси Из новог пројекта закона о иступима завеје каткад здрав дух савремене криминалистике. Између много магловитих, на полигичке ефекте срачунатих прописа, стрчи неколико савршених прописа, који претстављају извесан новитет за наше правне прилике. Први од њих изражен у § 53 пројекта јесте поништај пресуде за будућност, након три године некажњивости, без икаквог специјалног или рехабилитационог поступка, који је прописан код злочина и преступа у § 90 Кз., и § 476 Ксп. Други такав случај садржи пропис из § 55 по којему се иступно кажњено лице за време извршења казне може само ди•сциплински казнити. Дисциплинска казна с обзиром на наше административне прилике и хигијену затвора, може бити често тежа од редовне казне, али је принципијелно ово питање ипак код иступа хуманије решено, него код тежих кривичних дела. Трећи случај садржи § 80 овог пројекта, који инкриминише ношење униформи, знака почасти или титула на које се нема право. Све је то код преступа преваре додирнуто као елеменат дела, али се тек овде даје јасан пропис епецијалног кривичног дела. За многе носиоце разних незаслужених титула морали смо чекати да прво помоћу тих титула некога преваре па тек онда да га казна достигне. Сада све то није потребно, јер само неверно претстављање посгаје иступ, а не елеменат преступа. Четврти је такав случај садржан у § 93 који инкриминише тако звани газдински локаут. Овакав локаут претставља извесну изнуду која иде на штету грађана, иако је противу власти уперена, то је било сасвим умесно такву обест инкриминисати. Пети случај садрже § 123 и 124 по којима се кажњавају псовања, непристојне речи и непристојно понашање на јавним местима. Сем Мађарске на овом пољу нико не бриљира као ми. Ружна навика изговарања непристојеих речи, толико се одомаћила, да је постала рефрен у свим разговорима без обзира на место где се воде. Било би у интересу пристојности и у интересу угледа наше државе, кад би се тој ружноЈ навици учинио крај, место несметаног ширења од једне до друге границе. Досадањи пропис § 362 Каз. зак. није био ни довољно прецизиран нити примењиван, те су непристојне псовке одјекивале на све стране. Шеста таква одредба садржана је у § 139 пројеката по којему се кажњава напуштање породице и умишљево нестарање о брачном другу, деци, рањенику или родитељима. Ето то је тај фамозни пропис који је од стране скупштинске мањине, најогорчаније контестиран, а који преставља најхуманију творевину целог пројекта. Ми срећемо глацну децу и старе напуштене родитеље који по улицама скапавају, док њихови оцеви односно синови по разним баровима паре расипају. Приговориће се да су то питања чисто грађанске природе, што се не да порећи, јер сви знамо да § 127 Грађанског законика регулише сличне обавезе. Али шта ће немоћној деци и старим родитељима овај параграф, кад његов