Бранич

432

,Б Р А Н И Ч«

већ постоји. Изгледа нам да је у овој ствари најбоље поступљеноу Бугарској где постоји специјални закон о етажној својини на задружној основи, много боље него у Француској где се у свега једном члану (664) грађанског закона говори о етажној својини 3 и боље него у Италији где је ова регулисана са свега три члана (562—564) грађанског закона. Код нас би, као и у Бугарској,, најбоље било специјаним законом што детаљније регулисати сва питања и односе у етажној својини. У већем делу наше државе већ постоје земљишне књиге, а у изгледу је да ће се основати и на целом државном подручју. Наши земљ. књ. закони не дозвољавају уписе стварних права на појединим физичким деловима једне зграде. Законодавац изречно наводи „спратове и поједине просторије исте куће". Ова забрана доследна је правилу постављеном у § 4 од. 1 зак. осн. земљ. књ. према којем се земљ. књ. тело састоји из једног или више земљишта, т. ј. из једне или више парцела, а земљиште, односно парцела, је део површине земље означен посебним (топографским) бројем. Пошто један спрат куће или поједина просторија нису делови површине земље они не могу да сачињавају земљ. књ. тело. Одвојена вертикална својина на зградама могућа је, јер се у таквом случају површина земље која је под зградом може технички поделити у засебне делове и сваки део означити посебним бројем, а по принципу зирегПаез зо1о се(Ш власнику земљишта које се налази испод једног дела зграде припада и својина на делу зграде који се налази на томе засебно одвојеном и нумерисаном делу земљишта. Али сам законодавац предвиђа изузетке од правила постављеног у ст. 1 § 4 з. о. з. к. па дозвољава упис стварних права на поједине спратове и просторије једне зграде тамо где су ови односи постојали пре ступања на снагу з. о. з. к. (§§ 4 и 74 з. о. з. к.). На подручју апелационог суда у Сплиту где већ одавно постоји установа земљ. књига нису ретки овакви односи па и сада тамо у земљ. књигама постоје уписи реалног сувласништва. Самим тим што овакви уписи постоје у земљ. књигама и што томе нема никакве сметње са техничке стране, а ни са правне у колико су ови уписи настали пре доношења наших земљ. књижних закона, јасно је да нема разлога да се законом не омогући постојање етажне својине и упис исте у земљ. књигу када то захтевају потребе друштва. У једном нашем ранијем раду по овој ствари („Бранич" свескз за новембар 1933 год.) изнели смо наше мишљење о томе зашто законодавац није дозволио да се у нашим земљ. књигама уписује реално сувласништво на зградама, па смо рекли да је при садашњем стању нашега законодавства и боље што је у закон ушла ова забрана, а то стога што још немамо специјални закон који би регулисао међусобне односе сувласника, односно самосталних власника у конзорцијуму самосталних власништава једне зграде. Пошто интереси које смо напред навели захтевају доношењ 4 закона о етажној својини и пошто је ова могућа и спроведива у систему земљ. књига потребно је да се донесе овакав закон којим ће се дерогирати одредбе земљ. књ. закона које сада оне-