Бранич

ДА ЛИ ЈЕ СУД У МОГУЋНОСТИ ДА ОСУДИ ПОТСТРЕКАЧА итд. 437

је потстрекач произвео одлуку за извршење кривичног дела. 4 ) У толико је логичнији психички однос између потстрекача са крив. делом, што знамо да потстрекач може бити само оно лице које је хтело своју радњу, т. ј. које у своју радњу уноси највећи напон свести — хотење. Па и сама реч потстрекавање по свом логичном значењу претпоставља хотење, до ког се психичког процеса дошло путем мишљења, резоновања. Потстрекавање као хотена радња мора имати свој конкретан смисао, свој одређени циљ, јер хотење, изражено у радњи као највећи психички степен, не може постојати без свог објекта. Конкретан смисао, одређени циљ подстрекавања, састоји се у извршењу одређеног кривичног дела. Тај одређени циљ, реализиран у кривичном делу потстрекач може да манифестује у својој хотеној радњи само преко одређеног извршиоца, изазивајући код њега одлуку за извршење крив. дела. А кад се незна извршилац илузорно је и говорити о неком циљу хотене потстрекачеве радње преко радње непознатог извршиоца. Па онда је немогуће и постављати у пракси питање виности потстрекачеве у овом случају. Ако суд не може да утврди да је свесна радња потстрекачева прехо неке познате или одређене личности била уарављена на радњу извршења, онда је тај исти суд у апсолутној немогућности да оптужеио лице третира као потстрекача и његову свакако неформулисану радњу као потстрекавање. Разлози зато су: 1) што у конкретном случају не би могло бити говора о утврђеном каузалном односу између радње потстрекачеве (и произведене кривичноправне последице и 2)што у конкретном случају услед неутврђеног каузалног односа између потстрекавања и крив. дела не може бити говора о пострекачу као кривичноправном субјекту, а још мање о потстрекачу као кривично—одговорном субјекту. V—И кад би суд утврдио неку везу између потстрекача и непознатог извршиоца крив. дела, утврдио је да је потстрекач заиста наводио тог непознатог извршиоца да изврши крив. дело, и кад би утврдио да је тај непознати извршилац извршио исто крив. дело, — ипак суд не би могао мирне душе тврдити да је установљена каузална веза између радње потстрекавања и крив. дела. Таква би пракса могла имти у правосуђу недогледних штетних последица. Поред тога што је за појам потстрекача неопходно да је хтео радњу управљену на извршење одређеног крив. дела, о потстрекачу се као кривичноправном субјекту у сваком конкретном случају може говорити само онда, ако је његова утврђена радња била од утицаја на извршење крив. дела. Факат је, да потстрекачева радња може бити од разних утицаја на извршење истородних крив. дела. То зависи: 1) од личности извршиоца на које радња потстрекачева према њиховом психо—интелектуалном животу има и различит утицај и 2) од

4 ) Г. Живановић, Општи део Крив. Права, § § 29, 75.