Бранич

ДА ЛИ ЈЕ СУД У МОГУЋНОСТИ ДА ОСУДИ ПОТСТРЕКАЧА ИТД.

439

Ако радња потстрекачева није имала никаквог утицаја т одлуку извршиочеву, онда се потстрекавање не појављује као узрок извршења крив. дела. Потстрекач нема тада никакве везе са одлуком извршиочевом, па се о њему, наравно, и не може говорити у том случај као кривично — одговорном потстрекачу. Ако се пак не зна извршилац крив. дела, у чему се састоји могућност суда да утврди потстрекача као кривично — одговорног субјекта? Суд може да утврди чињеницу да је лице А било у рђавим односима са лицем В и да му је чак претило убиством. Али ако лице В после извесног времена заиста буде убијено зар за суд мора да буде битна претпоставка да је убица баш лице А? Та је претпоставка најчешће оборива, јер је обарају факти из свакидањег живота, да се озбиљне претње не приводе увек у дело. А мора се оценити сав значај и утицај дејства контра мотива приликом оцене овакве претпоставке. Ако пак суд утврди да лице А није извршилац убиства, иако је претило, а не може да утврди уопште извршиоца — па чак ни неко његово опредељење — зар се мора претпоставити да је лице А потстрекач? Наравно, не мора. Логична је претпоставка да је лице В ступило са X лица у најразличитије односе и да га је неко од тих лица — њему познатих или непознатих — могло убити из непознатих мотива. Јер људски односи су изукрштани па су и природе људске различите. И под претпоставком да је лице А потстрекавало лице С да лиши живота лице В, па ово то и учини, али не под утицајем потстрекавања него једино из неких доцније појављених осветољубивих мотива, који су једини утицали на одлуку лица С, Суд свакако у том случају лице А неће моћи третирати као потстрекача, а још је у мањој могућности да га прогласи кривим и кривично — одговорним. Кад би се узело противно то би значило узети у питању виности као мерило мисли и жеље које немају узрочног утицаја на остварење кривичноправне последице. А то би било кобно за читави систем правосуђа, заснован на једној логичној научној основи. Излази, да је суд у стварној немогућности да оптуженика огласи као потстрекача кривим кад није познат ни по чему извршилац, нити су познати мотиви извршења крив. дела. А свака стварна немогућност у сваком конкретном случају повлачи и правну немогућност.