Бранич
472 „Б Р А Н И Ч«
твору у Мадриду 22 августа 1936 године; најзад, да је Дон Рафаел Саленза Алонзо, бивши Министар унутрашњих дела и један од најпознатијих адвоката из Мадрида, осуђен од народног суда и стрељан једне ноћи месеца септембра 1936 године. — У својој завршној речи, Саран констатује да је било у природи ствари да Савез одржи свој овогодишњи конгрес у Паризу, с обзиром на Међународну изложбу. Региструјући у главним цртама павиљоне разних држава (45 на броју) који се налазе један поред другога, и један преко пута другога, сви скупа на једном релативно малом простору, генерални секретар Саран поставља питање: „Да ли између бучних преливања помешаних боја не би смели назрети, у даљини, после велике буре, симболичну дугу на азурном небу?" Генерални секретар и благајннк Шарл Гед, који је добио реч после Сарана, изнео је стање благајне Савеза и умолио је адвокатске организације које нису уплатиле своје улоге да то у најкраћем року учине. Према извештају Геда, Југославија, односно Савез адвокатских комора у нашој земљи, долази у ред чланова међународног Савеза који најтачније испуњавају своје обавезе према Савезу. Потом је Гед опширно изложио стање адвокатуре у оним земљама које су поднеле пријаве за пријем у чланство Савеза. То су адвокатске организације из Шведске, Бразилије, републике Либије, републике Хаити и Египта и то овога последњег, у колико се тиче бароа при домаћим (урођеничким) судовима, пошто је Египатски баро при мешовитим судовима већ раније примљен. И ако је реферат Геда веома интересантан, простор нам не дозвољава да га макар и у изводу прикажемо, међутим, наводимо најинтересантније пасусе. Тако на пр. у Шведској још увек адвокатура није призната законом, те адвокат може постати свако пунолетно лице тј. лице које је способно за вршење правних послова. Али и ако стање адвоката у овој земљи није законом уређено, ипак шведски адвокати успели су да преко своје организације, Удружења шведских адвоката, пропишу правила о условима за стицање адвокатуре, о дисциплинској одговорности адвоката и другим тачкама које су обично садржане у закону о адвокатима. Тако су својим држањем и поштовањем ових правила, стекли признање судова и управних власти, па чак и грађанства., те се нико који нема квалификације не усуђује да обавља адвокатску професију и ако нема закона који би то забрањивао. — У Бразилији баро је организован још 1843 године. Према последњем закону о адвокатима баро је признат као јавна установа. Сада у Бразилији има уписаних у листу бароа 8200 адвоката од којих преко 2000 у Рио де-Женеро. Бразилијански баро има и свој кодекс са веома интересантним одредбама. — Република Либија, која је као и Сирија под француским протекторатом, има потпуно органивован баро. — Република Хаити има исто тако потпуно организован баро на бази закона, што је случај и са египатским бароом при домаћим (урођеничким) судовима. Пошто су сви ови барои једногласно примљени у Савез, Ми" нистар правде, г. Ориол, као претседник свечане седнице, закључио је овај први састанак изванредно лепим говором, у коме је као „јучерашњи адвокат и будући адвокат" одао пуно признање чла-