Бранич

VIII КОНГРЕС МЕЂУНАРОДНОГ САВЕЗА АДВОКАТА 471

Потом је добио реч претседник Савеза Штомфе. Захваливши се Министру правде, претседнику Касационог суда и Париском бароу, претседник Штомфе изнео је. у општим цртама, рад Савеза у току прошле године, нарочито с обзиром на учешће које је Савез узео приликом свечаности и јубиларних прослава разних бароа. Тако, Савез је преко својих претставника присуствовао прослави педесетогодишњице Удружења белгијских адвоката, која је одржана у Брислу новембра 1936 године, затим свечаној седници бароа египатских адвоката која је одржана априла 193 7године у Каиру и којом приликом су се удружила, дотле раздвојена, два египатска бароа (домаћи-урођенички н мешовити). У мају 1937 године, Савез је преко свога претседника учествовао на годишњој скупштини Удружења француских адвоката у Безансону, а 28 истог месеца прослави педесетогодишњице Удружења шведских адвоката у Штокхолму. После претседника Савеза, узео је реч почасни претседник Савеза Жан Аплтон, париски адвокат, који је прво захвалио присутним претставницима иностраних бароа на одзиву и ако су многи имали да савладају снатне тешкоће, долазећи из најудаљенијих крајева света на Париски конгрес. Прелазећи на кратак преглед тачака које су стављене на дневни ред, Аплтон је нагласио да, као и у свакој прилици, тако се и у вези са овим конгресом види, да програм наших решавања нису само предмети чисто професионалне природе и да ми никад не издвајамо у нашим мислима професионалне интересе од интереса парничара. Затим се задржао на рефератима др. Леша, адвоката из Луксембурга и нашега колеге др. Франа Скаберна, адвоката из Љубљане, о заступању сиромашних странака и о међународним уговорима о правној помоћи. Пошто је повољно прокоментарисао оба реферата, Аплтон је прешао редом на остале тачке дневног реда и задржао се нарочито на реферату др. Сигфрида Кантора, бив. батониеа из Беча и на реферату нашега колеге др. Ива Политеа, претседника загребачке Адвокатске коморе, карактеришући први као реферат „у исто време научан, логичан и јасан", а други др. Политеа, „као сјајну студију из упоредног права". Најзад су дошли на ред и наши стари познаници, ветерани Савеза, два генерала секретара, Луи Саран, адвокат из Париза, и Шарл Гед, адвокат из Брисла. Први је поднео извештај о раду Савеза, као допуну онога што је изнео претседник Штомфе, а други је поднео извештај Благајне и реферат о стању адвокатуре у оним земљама, чије су адвокатске организације поднеле пријаве за пријем у чланство Савеза. Из Сарановог извештаја види се: да је Савез интервенисао поводом прогањања адвоката у вршењу свога позива у Шпанији и то у оба дела; да је, према својим материјалним приликама помагао новчано колегама који су, као избеглице, дошли из Шпаније у Француску; да су у току овога периода умрли: Пфајфер, бивши батоние из Беча и Франсоа Кирали, бивши адвокат из Будимпеште, обојица велики пријатељи и сарадници Савеза; затим да је Дон Мелкијадес Алварес, бивши батоние и претседник скупштине, пре него што је изведен пред суд, масакриран у за-