Бранич

САОПШТЕЊА

501

лима, због тога што могу доћи у положај немогућности наплате својих потраживања. У последње време учестале су жалбе адвоката, да у своме званичном раду наилазе на велике тешксће како код појединих судова, тако и код осталих власти, због ограниченог времена за пријем. Адвокате ове власти третирају као и осталу публику. У многим надлештвима адвокате са осталом публиком примају од 10—12 или од 11—12 часова, а у по неким надлештвима примају двапут или трипут недељно. Комора схвата потребу да је у судовима и осталим надлештвима потребно завести известан ред у раду с публиком, али никако не може да се помири с тим, да се адвокати сврстају у обичну публику и да са овом по ходницима чекају по реду на пријем. Адвокатура је занимање јавног поретка. Адвокати врше јавну функцију законом за такву признату у интересу правосуђа и одржања правног поретка. Према томе, они нису исто што и обична публика, која у надлештва ређе залази ради свршавања својих приватних послова. С друге стране, адвокати морају да свршавају више послова дневно. Ако адвокати буду морали чекати по сат-два и три пред вратима функционера државне власти, они неће бити у мог^ћности често ни да сврше два а камоли више послова. Даље, адвокати су врло често принуђени да се у одређено време нађу у суду и з^ступају странке на расправама које се обављају у тачно одређене сате. Гако се адвокатима може десити, да чекају дуго на ппијем у једном надлештву па да напусте исто и оду у суд на расправу или претрес и ако су били по реду врло близу пријема. Ово се адвокатима може дешавати више дана узастопце. А колико је ово незгодно за адвокате, Комора сматра да нема потребе да доказује. На крају Комора је дужна у смислу Закона о адвокатима, да штити интересе адвокагуре и углед и достој»вство адвокатског реда. Нико не може спорити важност адвокатуре у систему данашњег правног поретка. Адвокат>ра је у данашњем поретку важна као и уаанове суда, одбраде земље и т. д. Адвокатура се не може посматрати са тачке приватних интереса адвоката и због тога и адвокатске функције изједначавати са приватним делањем лица која нису адвокати. У адвокагури је установљен мешовит принцип и то тако, да адвокати врше јавну функцију за коју им држава не даје никакву награду, већ они свој труд наплаћују од странака које заступају. Адвокати одговарају за свој рад и дисциплински и материјално за накнаду штете. Адвокатима је држава као јавним функционерима путем разних закона ставила у дужност да заступају сиромашне странке бесплатно и да бране окривљене који немају браниоца а морају га имати по закону. Ове бесплатне дужности веома много ангажују адвокате, који против тога још никада нису подигли сво| глас, јер знају да је природа њихове јавне функције у данашњем правном и друштвеном поретку таква, да то мора да буде. Кад овако ствар стоји, онда се не може дозволити, да неки од државних функционера резервише за себе више власти но што му је потребно да нормално одржава правни пор дак. Нигде у заклну не пише када ће адзокати бити примани по надлештвима а то није ни потребно, јер закон никада не претпоставља да ће бити државних функционера који ће радити противно духу ње10вом. И према томе, није добар ниједан државни функционер, који не схвата природу, улогу и важност адвокатуре у данашњем поретку, па снојим неумесним наредбама омета вршење адвокатуре као посла јавно правног карактера, другим речима, чини да поједини делови механизма правног поретка не раде једновремено и у складу. Комора жали што мора и за овакве случаЈсве да се обраћа Господину Министру и да чак доказује де )е у праву, али другог излаза нема и Комора моли Гогподина Министра да се као врховни надзорни орган нат радом Адвокатских Комора учини са своје стране све, да заштити адвокатура и достојанство адвоката.

Секретар, Лука П шић.

Претседник, Владимир Сч. Симић.

Госиодину Министру Правде, — Београд

Секретар, Лука Пгшић.

Претседник, Влацимир Св. Симић.