Бранич

502

„Б Р А Н И Ч"

Окружном суду за град Београд. За истражног судију — Београд.

У вези акта истражног судије тога суда КЗП 1648/36. од 29. марта 1937. год. којим се тражи да Комора разреши Др. Ј. К,, адв. из Београда, дужности чувања професионалне тајне ради сведочења, Комора извештава, да ни једним законским прописом није овлашћена за ову радњу. По § 21. ст. IV Зак. о адвокатима, адвокат је дужан чувати тајну о стварима, које су му поверене, а у сваком поступку је ослобођен дужности сведочења о ономе што му је као адвокату поверено. Пропис § 168 Зак. о крив. суд. пост., који говори о томе, који се сведоци у крив. поступку не могу испитивати, у својој 3. тачки наводи и браниоца као сведока који се не може испитивати о ономе што му је окривљеник као браниоцу поверио. По § 417 тач. 4 Гр. п. п. адвокат може ускратити сведочење о ономе, што му је странка као своме адвокату поверила. Према изложено-м, адвокат може само у једном случају да сведочи прелазећи преко обавезе чувања професионалне тајне, а то је, кад окривљеник сам тражи да адвокат сведочи о ономе, што му је он као свом браниоцу поверио. Према § 417 Гр. п. п. изгледа да адвокат може сведочити, јер се у ст. 1 каже, да сведок може ускратити сведочење, што значи да и не мора то учинити. Али с друге стране стоји пропис § 21 ст. IV Зак. о адвокатима, који адвокатима изрично забрањује у сваком п.оступку да сведоче о ономе што им је као адвокатима поверено. И ако је § 417. Гр. п. п, доцнијег датума од § 21 Зак. о адв., ипак се има узети да је § 21 Зак. о адв. задржао у овом делу пуну своју важност, јер регулише једно питање, за које је баш Зак. о адвокатима најпозванији. Имајући све ово у виду, адвоката нико сем његовог брањеника не може ослободити обавезе чувања професионалне тајне, нити му иједна власт може наредити да сведочи о ономе што му је као адвокату од странке поверено, јер је сведочења о томе у сваком поступку ослобођен. Да је ово тачно, потврђује и та околност, што се и у § 168 т. 2 крив. суд. пост. и у § 417 т. 3 Гр. п. п. говори о сведочењу лица — држ. чиновника, која државна власт може ослободити обавезе чувања службене тајне, док се у т. 3 § 168 кр. суд. пост. и т. 4 § 417 Гр. п. п. ништа не говориотоме, да и адвоката нека виша власт може ослободити обавезе чувања професионалне тајне. На основу предњега Комора не може ни г. Др. К. ослободити обавезе чувања професионалне тајне и дозволити му да сведочи, ако је у питању сведочење о ономе, што му је окривљеник као своме браниоцу поверио.

По врло прешном питању подизања палате правде Адвокатска Комора у Београду прибавила је својом иницијативом, податке од свих судова у Београду о томе, колико држава троши годишње на име закупнине за зграде у којима су смештени београдски судови и том приликом констатовала је, да сума годишњих закупнина премаша износ од 1,500.000,— динара. Код оваквог стања ствари а с обзиром и на важност самога питања не само по адвокате већ поглавито и за све судове у Београду, поставља се као неопходно да се што пре приступи подизању палате правде. Подизањем палате правде не само да би држава у будуће отклонила знатне матери]алне издатке но би у врло осетним размерама допринела побољшању и хитнијем отправљању самога правосуђа, а поред овога олакшала би у многоме и пословање адвоката у одбрани оправданих интереса и права грађана, чија функција знатно трпи при оваквој удаљености судова у Београду. И најзад, подизањем једне такве палате постигли би се у потпуности и репрезентативни циљеви у погледу локалном и државном, а нарочито при дочеку страних правника. Адвокатска Комора у Београду верује, да и сам Господин Министар правде увиђа важност и пробитачност зидања палате правде, те да ће са своје стране учинити све, да се ово врло прешно питање у најскоријем могућем времену оствари у интересу побољшања правосуђа и олакшања адвокатуре, а у смислу предложеног амандмана уз финансијски закон за 1937|38 годину.

Секретар, Лука Пешић.

Претседник, Владимир Св. Симић.

Госиодину Минисшру Правде.

Секретар, Лука Лешић.

Претседник, Владимир Св. Симић.