Бранич

520

„Б Р А Н И Ч"

У тој сврси установити: а) плаћање таксе при подизању спорова од 1%о (једзн од хиљаде), на вредност спора од хиљаде динара па на више. б) плаћање таксе као срестаза обезбеђења 0.50'Уоо (0 .50 дин. од хиљаде) на вредност почев од хиљаду динара па на даље. в) за подизање кривичних спорова 0.50 — дин. од кривичне тужбе за једно дело, а 1 дин. за више дела. Ову таксу плаћа и сноси адвокат, који сарађује на пом. предметима. Покушало је се са установом сличне таксе, али је Министар Правде одбио да се заузме за установљење ове таксе, јер вели она преставља нов намет на народ. Ово је био велики доказ лолитичке неувиђавности као и неразумевања ствари, зато предлог треба обновити код другог Министра, али са предњом мотивацијом. Ову таксу плаћа адвокат, али ако би делимично пребацио на клијента справедљиво је: адвокат је најамник и када је за све друге најамнике осигурање (макар и непотпуно) обавезно и када га свугде једним делом сноси послодавац који искоришћује услуге адвоката, премда овде то није случај, јер ову таксу потпуно сноси адвокат и нема законске могућности да је пребаци на клијента. Када адвокат сарађује на пословима правосуђа и тиме помаже ту државну институцију да функционише, право је: да се Министар ГЈравде заинтересује да се ова такса установи, а судови да контролишу наплату те таксе. Установа ове таксе има своје оправдање у осталом и са разлога што постоји и црквена такса у црквеним маркама, која се тако наплаћује и контролише. С обзиром да се у Југославији годишње покрене најмање 300.000 кривичних спорова, ово ставља у изглед око 200. 000.динара прихода за Потпорни Фонд. Грађански спорови и обезбеђења стављају у изглед најмање 300.000. — динара, свега око 500.000.— динара. а • то је довољно за повећање ових садањих ренти (инвалидске, старачке удовичке и дечије) најмање за суму од 5—7000. — динара годишње. Ова сума иодједнако расаоређена између свих била би акт социјалког осигурања адвокатског реда: јефтино социјално осигурање читавог друштвеног реда и то сопственим средствима, без учешћа државе и других друштвених редова. У исто време то би била мера за изједначење правичног осигурања, јер би се тиме уштедело на ублажење материјалне разлике у суми осигурања која тешко погађа оне који друштвено припадају истом реду. Нарочито је важно да би ова сума престављала и годишњу потпору оних адвоката и адвок. породица који нису чланови садашњег фонда, и била би им можда једини приход. Кад се ово приведе у дело прва би брига била проверити на делу ове прорачуне, па ако се покажу добри онда на првом месту повисити прво удовичку ренту до четворостручног износа, а за тим дечију ренту. За овим настати да се све аадвокатске коморе у земљи споје у једну, ако не добровољно, а оно по законској принуди. Са овим проширењем овај приватни фонд добија донекле и