Бранич

538

,Б Р А Н И Ч"

интабулација, надинтабулација и условног убаштињења, те се на ове предмсте (и у погледу облика судских одлука) имају применити прописи новог парничног односно ванпарничног поступка. у колико зато нема прописа у Уредби о интабулацији. Услед тога, што није обраћена довољна пажња на чл. 3 Уводног закона за грађ. парн. поступак односно ванпарнични поступак, и данас се примењују прописи старог грађ. суд. поступка и у оним стварима, у којима се апсолутно неби могли применити. На пр. при решавању предмета, који су примљени у међувремену од ступања на снагу новог грађ. парн. поступка до ступања на снагу новог закона о ванпарничном поступку, примењиван је стари грађ. судски поступак зато што се неспорна правила на њега позивају. Међутим јасно је, да је у овом случају требало применити прописе новог грађ. парн. поступка собзиром на јасан пропис § 3 Уводног законика за грађ. парнични поступак. Сада се пак чини иста грешка приликом примене прописа Уредбе о интабулацији. Међутим Уредба о интабулацији се и не позива на законске прпписе грађ. суд. пост., од 1865 г., већ се позива на прописе грађ. суд. пост., који је био у важности 10 марта 1854 год. када је ова уредба донета, па је несумњиво да се овде у смислу § 3 Уводног закона за грађ. парн. поступак имају применити прописи новог грађ. парничног поступка. Из свега изложеног јасно произилази да на време, када се примају поднесци и закључује деловодни протокол интабулација, нема никаквог утицаја чињеница, што у суду после редовно г радног времена има дежурних службеника и што се предмет, на који се поднесак односи, расправља по старом грађ. суд. пост.

СУДСКАПРАКСА Два случаја примене § 50. Закона о адвокатима. I. Кад је адвокаш са странком уговорио висину награде, онда је није дужан ио § 30. Закона о адвокатима деионоваши код суда назахтев странке. М. Ђ., адвокат, оптужен је зато, што је за свога властодавца В. Р. наплатио суму од 62.000 динара и назначену суму није у смислу § 30. Закона о адвокатима депоновао суду, већ самовласно задркао. Дисциплинско веће Адвокатске Коморе у Београду нашло је, да у оваквом поступку стоји дисциплинска кривица из § 50. Закона о адвокатима са следећих разлога: По § 30. Закона о адвокатима, адвокат је овлашћен да задржи хартије од вредности и готовину, које је странка положила или које је за странку примио и то до износа, који је потребан за покриће његове награде и трошкова али је при том дужан да се са странком обрачуна без одлагања. Право ретенције по закону није неограничено. Адвокат је по закону овлашћен а на захтев странке дужан да без одлагања положи код суда примљене вредности, над којима хоће да врши право ретенције до висине свога потраживања с тим, да у року од четрнаест дана тражи одмеравање своје награде и трошкова или да у том року тражи наплату тужбом. Чим је приватни тужилац поднео пријаву Адвокатској Комори, оптужени је био дужан да одмах поступи по § 30. Закона о адвокатима. Како он тако није урадио то у његовом поступку стоји горе помевуто дело. По призиву оптуженог Адвокатско дисциплинско веће код Касационог суда у Београду поништило је пресуду Дисциплинског већа Адвокатске Коморе и оп-