Бранич

514

»Б Р А Н И Ч*

Сви су разлози правде у корист господара туђе заложене ствари, што није код продаје туђе ствари, па свакако са тог разлога Врховни суд у своме писму од 12 децембра 1847 год. број 567. (зборник V стр. 39) упућеном Министру правде приликом тражења измене § 221 Г. з. у корист заштите поштеног купца туђе ствари, није тражио измену § 314. Г. з. у корист савесног примаоца туђе ствари у залогу, јер је тадг владало код надлежних судова и у народу убеђење, да треба штитити сопственика туђе заложене ствари баш у смислу § 314 Г. з. без обзира на поштење повериоца, као што је јасно изложио Димитрије Матић на стр. 446 свога објашњења грађанског законика.

Драг. Кнежевпћ, судија Београдског апелационог суда. О застарелости тужбе правозаступника за неплаћени хонорар и о накнади штете за душевни бол нанет повредом тела § 928 б. став 2. грађ. законика. § 928 б. 2 став грађанског закона говори о застарелости тужби правозаступника за наплату његових издатака и његове награде. Но спорно је, како треба схватити ову законску одредбу. Ради разумевања овога прописа ми ћемо изнети његове битне елементе, затим спорне тачке и најзад његова различита тумачења од стране правника, па да завршимо са излагањем, како ми налазимо, да се овај тако потребан законски пропис има разумети. Први став реченог §-а не интересује нас. а) у првом делу другог става вели се, да тужба иоавозастуиника за наилату његових издатака и његове награде застарева за једну годину дана. То дакле значи, да тужба — процесуални акт захтева остварења потраживања, застарева за једну годину дана. По приговору суд ће тужбу одбити као застарелу. Но само ираво на награду застарева не по овој краткој већ по редовитој застарелости — за двадесет и четири године. Следствено овоме, за исплату застареле адвокатске награде не може се применити одредба § 902 грађ. зак. тј. неоправданог обогаћења. Осим наведеног, видимо да је реч само о иравозастуиничким наградама и издацима. С обзиром да је овај законски пропис изузетак има се стриктно тумачити. Овде не долазе у обзир друге награде по уговорима о најму. Ни награде за правозаступничке послове, које врше друга лица а не адвокати. Најзад, законодавац не прави разлику у погледу застарелости између захтева за адвокатску награду и накнаде за учињеке издатке (такса, дијурни, превозних средстава итд.). б) Почетак застарелости тече од дана, кад је ио вођеној иар• ници иресуда иостала иравоснажна; или од дана учињеног иора■ внања или од одузетог пуномоћија.