Бранич

О ЗАСТАРЕЛОСТИ ТУЖБЕ ПРАВОЗАСТУПНИКА итд.

515

У првом и другом случају тј. код извршне пресуде или закљученог поравнања, видимо да је законодавац мислио на иарнице које заступник води у име свога властодавца. Ту нема сумње, у погледу почетка рока застарелости. Али код трећег момента, од одузетог пуномоћија — настају размимоилажења код правника. Застарелост је установа у корист обвезника. Осим тога посао правозаступника састоји се у низу радњи које изискује поверени посао, које често властодавац и незна, а и ако их у датом моменту зна, може доцније да их изгуби из вида, па их у незнању порекне или напротив плати. Отуда жеља законодавца, да се сви овако засновани односи брзо ликвидирају — за годину дана. Узима се и дан одузетог иуномоћија, па се онда с обзиром на чињеницу, да један правозаступник ради и послове заступања који нису парнице, с разлогом мисли, да се под овај зак. пропис могу подвести и сви остали послови адвокатског заступања. Ово у толико пре, што се и у другим законима помињу послови адвоката који нису парнице. (Истина ови су закони доцнијег постања од гр. законика). Но и ово решено, настаје нова тешкоћа: адвокат може имати нарочито (специјално) пуномоћије од свога властодавца за обављање једног одређеног посла, да поведе и оконча један спор; да наплати једно менично потраживање; да прода, на купца пренесе тапију односно уведе га у земљ. књиге итд., осим тога властодавац му може дати и отите (генерално) пуномоћије. Тада он за свога властодавца врши читав низ послова разне природе — врсте — но сви скупа се раде у корист властодавца. Обично адвокат добија такво пуномоћије од предузећа или новчане установе. Тада он за властодавца, на основу тог пуномоћија, прави уговоре, води спорове, обавља извршења, врши наплате, саветовања итд. Сматрамо дакле, да се код оба пуномоћија има применити наведена законска одредба у погледу дана од кога почиње тећи застарелост. И један и други начин су средства којим се адвокат овлашћује на обављање својих стручних адвокатских послова. Овде се сада појављују опет нова спорна питања: Од када настуиа застарелост у случају кад адвокат има генерално иуномоШје. Прво мишљење вели, да застарелост по слову закона, наступа од извршности пресуде односно закљученог поравнања које је правозаступник обавио. Ово гледиште не решава питање адвок. послова који нису парнипе. Али и по њему би се могло узети да застарелост тече од дана свршеног посла или одузетог пуномоћија. Друго мишљење сматра, да послови правозаступника када он има генерално пуномоћије, представљају један континуитет и да према томе, застарелост почиње тећи од дана последње радње, коју је он учинио за свога властодавца. Налазимо, да је ово друго гледиште иравилно. Уистини, код генералног заступања сви послови правозаступника представљају читав низ радњи које он преузима било по својој иницијативи као стручњак било по налогу властодавца. Но за сваки посао не даје му се особено пуномоћство — већ му увек служи оно опште. Све је ово дато ради брзине послова а осим тога је и знак пове-