Бранич

УТВРЂИВАЊЕ И ВЕШТАЧЕЊЕ ВЕЛИЧИНЕ ШТЕТЕ итд.

577

ако се оно има односити на технички део утврђивања штете. Отуда ћемо претресајући ово питање, како је то код нас регулисано,, изложити истовремено како би у ствари требало то питање да се регулише. Мапред смо изложили типичне услове у погледу вештачења код нас, али, како је Савез осигуравајућих друштава израдио и унифидиране услове као свој пројект за сва друштва код случајева пожара то ћемо додирнути и ове услове. Из ових општих услова види се, да ови вештаци траже обавештења од странака у погледу појаве пожара као и претензија на штету, а предложени нови услови за сва друштва кажу још и ово да вештаци имају права, да приступе свима истраживањима и да захтевају да се упознају у циљу истраживања метеријалне истине и утврђивања висине штете са свима исправама и доказним материјалом. У пракси се осигуравајућим друштвима у овом правцу даје могућност да иду и сувише далеко, а то се најбоље види из спорова који су пред суд долазили. Ови такозвани вештаци ту су каткада вршили улогу судија. Отуда се одмах поставља питање, да ли су ови вештаци судије макар и избране или нису. С обзиром на наш нови поступак, они нису ни у каквом случају избране судије. Тамо се изрично каже да мора постојати специјалан писмени уговор о избраном суду чега овде нема. Ни аустријски правници не сматрају ове вештаке за избране судије и ако примењују поступак за избране судије, па се отуда тим пре код нас ови вештаци не могу сматрати за неке избране судије. Значи да су у овом делу ови општи услови у колико овако ствар схватају у несаглаоности са позитивним прописима. Јер кад би ови вештаци били стварно избране судије, онда би они у ствари доносили одлуке, које би се нападале онако, како то предвиђа поступак за избране судове, што овде није случај. С обзиром на наше позитивно законодавство њихова би улога била у томе да стручно технички утврде саму висину штете, пошто је међу странкама пречишћено шта је спорно у погледу саме висине, односно величине штете, даље од овога не би се могло ићи. Њихова дужност не би била да изналазе .шта је предмет утврђивања штете, пошто би то странке имале међу собом да пречисте и утврде. Иначе кад би се дозволило обрнуто, дошло би се до тога, да они имају да изналазе саму материјалну истину у погледу објекта чија вредност има да се утврди. Овакву исту тенденцију показује и нов унифицирани пројекат општих услова за пожарно осигурање, па иде још и даље па каже, да су овакви вештаци ослобођени свих судских формалности. То је већ давање и сувише власти овим вештацима. Кад би се ово прихватило дошло би се до исте грешке коју показују и досадашњи општи услови, а то је, да се овим вештацима да нека врста улоге судије и ако нису они никакве судије. Рад вештака требао би да се креће у оним границама, као кад би они били именовани од стране суда у спору из осигурања, који би се пред судом расправљао. Све остало, не би спадало у њихову надлежност. Зна се колики је делокруг рада вештака пред судом. Ту је парнични поступак, који јасно каже шта је вештак и који одређује обим његовог рада у случају спора. Према томе кад знамо шта је вештачење по парничном поступку, онда овакви