Бранич

582

„Б Р А Н И Ч

не мирује и једнако се пита: „Та што их не убих оном пушком! Када су они прошли без казне за ирибављање доказа иутем кривичног дела, ваљада бих и ја прошао без казне што сам делао у нужној одбрани". Нас чуди пресуда судије појединца. Чуди нас, јер изгледа да су наводи одбране били уважени без икакве резерве, а да су наводи оштећеникови примљени били као нешто посве безначајно... У нападнутој пресуди судије појединца нигде не видимо у чему се састоји неморално владање удове Л., снахе браће Ж., који су по сваку цену хтели да се дочепају имања пок. им брата, па да они њиме неограничено управљају. По којим је то законима неморално владање то што једна удовица прима у кућу човека и с њим одржава извесне везе? Шта ли би тек урадила браћа Ж. да је њихова снаха ишла из села у село, или из среза у срез? да као каква луталица и бескућник проводи дане и ноћи увек у новој и туђој кући? Како ли би тек у том случају гласила пресуда кривичног суда? Чиме је девер удове Л., који је и старалац малолетном синозцу, доказао да снаха отуђује имовину малолетникову, када је судија појединац узео и то као иешто доказано и истинито? Зар судија појединац није имао пред очима законске прописе које говоре о отуђењу и оптерећењу имања малолетникова? Зар је владање удове Л. било заиста такво да је реч спаситеља њенога сина била светиња а реч њена, жене без мушке заштите, ништа? Баш и да се узме све то као неоспорно доказано, зар се прибављање доказа о томе да је један човек био код те и те жене може вршити лишавањем слободе његове? Зар није било довољно „затећи" снаху у друштву Саве и позвати се на сведоке који су то видели и који ће то потврдити пред старатељским судијом, уколико би шакав доказ могао уопште утицати на одлуку његову о одузимању управе над имањем из руку удове Лепосаве? Је ли претседник Општине уопште смео да употреби своје пандуре на то да с Аранђелом и Војиславом иду кући удове Лепосаве и да пред судом сведоче шта су све видели? Оптуженима ни то није било довољно, већ су оштећеног Саву присилили да целе ноћи остане код удове Лепосаве, што је Сава и учинио, јер да је дошло до физичког разрачунавања, ту би, с обзиром на Аранђелову секиру, Војислављеву вилу и оштећеникову пушку, дошло до крвавог окршаја и још крвавијег исхода. И све то због чега? Због тога што су браћа Ж. хтела по сваку цену, чак и путем кривичног дела лишавања слободе, да прибаве доказ за један чисто грађански спор! Државни тужилац у своме језгровитом призиву указао је на нелогичност пресуде када се у њој говори о непостојању намере за лишавањем слободе, иако је та намера тако очигледна и тако систематски приведена у дело. Ми бисмо само желели да речемо нешто о побудама обојице окривљеника, о којим побудама судија појединац као да је водио више рачуна него о самом делу уопште. Видили смо да се кривичним делом не смеју прибављати докази за намеравани грађански спор, а побуде кривичног дела у питању лежале су баш у том набављању потребних доказа. Ова