Бранич

588

»Б Р А Н И Ч"

Питање надлежности за доношење одлука према осуђенидима, у случају извршења кривичних дела од стране ових за време издржавања казне лишења слободе, законик је такође расправио на два начина. Ове одлуке доноси: извршна власт и судска власт. Тако извршна власт кажњава дисциплински осуђеника који изврши какво кривично дело за време издржавања казне лишења слободе, а има карактер дела означеног у ст. 1. § 69. к. з. Као што се види извршна власт доноси одлуке о дисциплинским казнама за кривична дела. Из овога излази да се кривично дело извршено од осуђеника сматра као дисциплински преступ, а не као кривично дело, иначе када би се супротно узело, онда не би могла извршна власт да доноси одлуке о кривици по кривичном закону нормираној, јер је за кривична дела и кривца надлежна судска власт да доноси одлуке. Судска власт код тежих кривичних дела, за која се против осуђеника, као извршиоца дотичног кривичног дела, предвиђа казна лишења слободе, ако осуђеник издржава вечиту казну робије, у томе случају уместо казне лишења слободе пооштрава остатак казне дисциплинским казнама предвиђеним у закону о извршењу казни лишења слободе. Дакле, као што се види, у овом случају суд не изриче никакву казну за извршено кривично дело. Из овога излази да је суд на тај начин узео из надлежности извршне власти дисциплинско кажњавање, јер пооштравање казне у поменутом случају није судско пооштравање казне у смислу кризичног законика, већ само једна дисциплинска мера.

СУДСКА ПРАКСА Из праћее Апелационог суда у Но&ом Саду. Г. Бранко Јевремовић, судија Апелационог суда у Н. Саду доставио нам је две одлуке из кривично-правне области, које објављујемо као што смо и раније одлуке објавили. 33. Благодат предвиђена у случају трајног губишка часних ирава под једнаким условима, вреди и у случају губишка часних ирава за извесно време. (Кжа 1| 1935 од 18. септембра 1935.). Окружни суд П. решењем својим бр. К. 1247/1926 од 8 априла 1934. г. на основу § 477 од. 2. к. п. молбу М. Ж. ради повраћаја часних права одбија и поступак обуставља, а са ових разлога: Именовани је молио, да му се поврате часна права. јер је испунио законске услове, а без ших му је отежана егзистенција. Даље је навео, да је правомоћном пресудом Окружног суда у П. бр. К. 1247/1926 осуђен на 10 година тамнице и губитак часних права за 5 година, пошто је своју казну по уверењу Казненог Завода у П. бр. 2349 од 21. марта 1935. г. потпуно изрджао. Окружни суд је нашао да је оптужени издржао казну по приложеном уверењу 10 јуна 1924. г. те по § 90 од. 2. к. з. није испунио услове за повраћај часних права, јер није протекло време на које је осуђен, пропис пак § 90 од. 1. к. з. односи се само на случајеве где је изречен трајан губитак часних права, па се ова могу повратити дакон три године после издржане, застареле или опроштене казне. Поводом жалбе оптуженог, Оделење Б. Београдског Касационог суда донело је ово решење. Касациони суд жалбу одбацује; а са доле наведених разлога: Према уве-