Бранич

КРИВИЧНА ДЕЛА ОСУЂЕНИКА И КРИВИЧНА ОДГОВОРНОСТ итд. 587

противправну радњу за време издржавања казне лишења слободе, нажњава извршна власт, дакле власт која није надлежна да кажњава извршиоде кривичних дела. Ствар стоји сасвим друкчије код случаја из ст. 3. § 69. к. з. где се говори о тешким кривичним делима која изврше осуђеници за време издржавања казне лишења слободе, и то вечите робије. У овом случају суд место казне лишења слободе предвиђене у кривичном законику за дотично дело, пооштрава казну која се издржава и то према прописима закона о извршењу казне лише.ња слободе. Дакле у овом случају кривично дело на страни осуђеника постоји, док се казна само пооштрује. Према томе и саучесници с обзиром на пропис § 34. к. з. имају бити и кривично одговорни за саучешће у кривичном делу осуђеника. г) Најзад се у вези прописа § 69. к. з. постављају још два питања: питање надлежности покретања кривичног гоњења и питање доношења одлуке код извршења кривичних дела од стране осуђеника за време док издржавају казну лишења слободе. Тако то питање надлежности за покретање кривичног гоњења против осуђеника пропис § 69. к. з. је расправио на два различита начина. Пре свега судском гоњењу за кривично дело извршено за време издржавања казне од осуђеника нема места. Оваквом одредбом су суспендовани прописи гл. X. к. з. који говоре о предлогу за гоњење, што значи да су повређена лица кривичним делом које изврши над њима осуђеник, лишена једног од својих основних права која им закон, па чак и Устав, признаје према свима људима, а то је право тужбе против лица која вређају њихова права законом загарантована. Према томе радња осуђеника се од стране законика не сматра као противправна, јер да је она противправна она би се и судски гонила, што није овде случај, те је и ово један од аргумената за наше горе изложено гледиште: да су радње осуђеника (§ 69. ст. 1. к. з.) од законодаваца, и ако кривично-правне, претворене у дисциплинске поступке. Законик исгина предвиђа и изузетак од опште постављеног прин ципа, а то је случај када услед краткоће казне коју осуђеник има да издржи, не би могао и дисциплинску казну да издржи, или у случају да се за извршење дела сазна пошто осуђеник изађе из казненог завода. У овим случајевима гоњење се предузима према прописима гл. X. к. з. дакле на предлог заинтересованих лица. Као што се види законодавац узима исто кривично дело час као кривично дело, а час као дисциплински преступ, а критеријум за ово различито третирање једне исте противправне радње је ван кривично-правних и законских принципа. Према томе осуђеник који је казну издржао, и за чије се дело, извршено за време издржавања казне, сазна после изласка из казненог завода и за које буде осуђен сматра се да је у поврату, ако постоје услови из § 76. к. з. Насупрот ако се за дотично кривично дело сазна док осуђеник казну издржава он ће бити у поврату само у случају из ст. 3. § 69. к. з., али ће му остатак казне коју има да издржи само бити пооштрен, док у случају ст. 1. § 69. к. з. неће бити уопште у поврату, и ако за исти постоје сви услови из § 76. к. з. који се траже за постојање поврата.