Бранич

602

„Г. Р А 11 И Ч*

Поведена је дискусија о начину уређења и евентуалној реорганизацији Бранича, па је на предлог Заменика претседника Милана Живадиновића решено, да се образује један ужи одбор, који ће ово питње детаљно проучити и на једној од идућих седница поднети извештај и предлоге. У овај одбор изабрани су: Заменик претседника Милан Живадиновић и чланови Одбора: Војислав Милошевић, Трипко Жугић и Сима Алкалај, коме ће се по потреби ставити на расположење уредници Бранича: Др, Видан Благојевић и Др. Радоје Вукчевић. Поводом ступања на снагу § 43. Пословника Коморе, Одбор је на предлог Претседника Владимира Симића одлучио: а) Све тужбе против адвоката и адв. приправника због дисциплинских прекршаја достављаће се на одговор и пошто одговор приспе, предаваће се надлежном секретару Одбора да оцени: да ли је у питању очигледно неоснована тужба — § 43. ст. I. Пословника; да није у питању сукоб због непречишћеног обрачуна између странке и адвоката и евентуални предлог да се поступи по § 29. став последњи Зак. о адвокатима; или је могућно услед незнатности прекршаја изгладити сукоб без дисциплинског суђења. — Пошто све то оцени секретар ће ставити одлуку да се сви предмети по којима се предвиђа дисциплински поступак одмах упуте Заступнику Ко море, док ће по осталим предметима на првој наредној седници Одбору подносити извештаје и предлоге; б) У случају да поднета тужба против адвоката или адв. приправника садржи увредљиве или клеветничке изразе или недоличан начин излагања, секретар ће ставити одлуку да се оваква тужба врати тужиоцу, да, ако хоће, другу тужбу, јер се по тужбама увредљивим, клеветничким и недоличним начином написаним не може водити дисциплински поступак, о чему је Комора позвана да води рачуна у смислу прописа § 38. ст. I. Зак. о адвокатима.

НЕКРОЛОЗИ + СТОЈАДИН НИКОЛИЋ У Нишу је недавно преминуо Стојадин Николић адвокат из Лесковца. Њега је заболело ухо, па је отишао у Ниш специјалисти. Ујутру је отишао а већ по подне је у најтежим мукама умро. Стојадин је из генерације која је у раној младости својој осетила сву страхоту и све тегобе једне неравне борбе једног народа који је хтео да живи. Готово још у дечачком добу, он напушта родитељско, сиротињско али топло. огњиште и бежи испред непријатеља у хладну, беспутну и негостољубиву Албанију, и данима, гладан и бос, лута по њој чекајући спаса из Француске. Из плепса, из сиротиње је изашао. Својом сопственом снагом је крчио себи пут кроз живот без ичије помоћи, без ичије подршке... Свршио је гимназију и права у Француској. Враћа се у Отаџбину, постаје судски писар, судија и адвокат. Као што се види један кратак живот. Неколике године рада само, па изненада, једна глупа смрт отрже га и сломи, онако здрава и снажна. - ј Умро је у добу кад се човек почиње тек да формира и почиње тек да ствара. Имао је пред собом још доста времена, да од себе да више, али га провиђење оте а да ни љубав, ни брига, ни старање супруге његове не могаху задржати брзи ток фаталне болести. Његова смрт је као нешто ретко трагично, запрепастила све, а нарочито његове колеге у суду и ван суда, који су га колико на дан раније видели на послу свежа и насмејана. Иза запрепашћења дошла је жалост, дубока и искрена.: био је добар друг, искрен... искрен и као колега и као човек. ... Непоправима несрећа је снашла његову супругу, његове пријатеље. Један тако суров губитак не допушта утехе. Стојадин је пренет из Ниша и сахрањен у Лесковцу уз велико учешће грађанства, судија и адвоката. Б. Ђ.