Бранич

САМОВЛАШЋЕ КАО ПОЈАМ КРИВИЧНОГ ДЕЛА

је нашао, да је пропис § 375. а) каз. зак. као и остали прописи старог закона о иступима, остављен на снази законом о привременом продужењу важности законских прописа и кажњавању иступа од 31-XII-1929. год. Касациони суд је нашао, да § 375. а) старог каз. законика није дерогиран ироиисом § 383. новог крив. закона, јер да § 383. иовог крив. закона инкриминише такву радњу где учинилац на самовласан и нередован начин, избегавајући редовне законске иутеве, ирибавља себи какво своје ираво које му иначе ио закону ириаада. А да § 315. а) старог каз. зак. коЈи је ирема § 1. зак. о иривр. иродужењу важности законских ироииса о кажњавању истуиа још на снази, иредвиђа наиротив сасвим другојачију радњу. Наиме, да ио § 375. а) ст. каз. зак. иостоји једно кажњиво дело тада ако једно лице себи на самовласан начин ирибавља ту-ђу а не своју земљу или имање које њему иначе не ирииада. Овако је Касациони суд решио у једном конкретном случају спора о надлежности између општине Сићевачке и Среског суда у Нишу, одлуком својом (К. Н. О. 26.) од 18-1У-1937. год. Закон о привременом продужењу важности законских прописа о кажњавању иступа од 31.-ХН-1929. год., у своме § 1. наређује следеће: „§ 1.) Док за целу Краљевину не задобије обавезну снагу јединствени закон о иступима, остају на снази прописи досадањих општих кривичних законика као и сви други законски прописи о кривичним делима квалификованим као иступи (прекршаји, преступци, преступки) у колико ова кривична дела нису обухваћена кривичним закоником од 27. јануара 1929. г." Како је § 383. новог кривичног законика прописано: „Ко самовласно себи ирибавља какво своје имовинско ираво, казниће се затвором до три месеца или новчано до 3.000,"—то је очевидно да овим зак. прописом није замењен пропис § 375. под а) старог каз. зак., и да према томе овај последњи није престао да важи, у погледу надлежносги за извиђање и кажњавање од стране управних власти. Дело из § 383. новог крив. зак. исто као и дело из § 195. старог каз. зак. не искључују употребу силе при остваоењу имовинских права, ма да се то изрично не каже, док § 375. а) старог каз. зак. то изрично прописује, јер он наређује: „ко самовласно без насиља"... итд. Због тога су напред поменута дела § 195. старог каз. зак. и § 383. нов. крив. зак. по својој природи преступна дела и строжије се кажњавају, док је § 375. а) старог каз. зак. иступно дело и као такво блажије се казни. Најзад треба знати историјат § 375. а) старог каз. зак. па да се } види оправданост његове установе у доба његове кодификације. Наиме у то доба било је у Србији пуно земљишта, која су била опште-народно власништво, као општинске или сеоске испаше потеси, као земљишта приватног власништва, која или нису никако, или нису увек тачно по мерама и границама у пописне књиге уведена била, нити су била видљиво обележенз синорима. №