Бранич

12

„Б Р А Н И Ч"

Због тога су се врло често догађала захватања земљишта. Захватач је кад-када, свесно захватао то и такво туђе земљиште баш у диљу присвајања, а било је разуме се — и захватања без намере за присвајањем. Законодавац је тада нашао за опортуно да оба случаја инкриминише као иступно дело, и тако је постао § 375. а) с. к. з. Из текста § 375. а) ст. каз. зак. стварно дакле произилази, да се он односи на случајеве кад неко заузме или присвоји имање које му ни по ком праву не припада, јер се у § 383. крив. зак. каже: „ Ко самовласно себи прибавља какво своје имовинско право"... док се у § 375. а) ст. каз. зак. то не каже, већ се само каже: „Ко самовласно (без насиља) захвати или присвоји што од земље општинске, или правителствене или опште-народне, томе да се одузме што је захватио, учињену штету да накнади и да се казни од три до тридесет дана затвора, па по том да се упути, да код суда подигне редовну тужбу противу онога, у кога се државини земља затекла, ако мисли да на исту јаче право има. Овако ке се поступити и са оним, који би привстно какво добро на горњи начин заузео, као и са оним, који туђу ливаду прекоси, њиву преоре, прекопа, жито с туђе њиве или ма какав плод обере, покупи итд., уколико последње не би у други вид кривица прелазило, у ком се случају по другим опредељењима казнити има. Ако се извиђајем по овом делу утврди, да је кривица застарела, у том случају власт, која суди, по оцени доказа одлучиће, која ће страна као јача остати у државини спорног земљишта до свршетка спора о својини, а слабију страну, по прописима Закона о поступку судском у грађанским парницима, упутиће на спор надлежном грађанском суду". Тако, § 375. а) с. к. з. инкриминише све случајеве самовласног захватања или присвајања без насиља, свих туђих ствари и права како општинских, правителствених и опште-народних, тако и приватних. Овако произилази из става другог § 375. а) ст. кр. зак. који наређује: „ Овако ће се поступити и са оним, који би приватно какво добро на горњи начин заузео" .. Тај „горњи начин" међутим претстављен је у првом ставу истог законског прописа, и он као што је познато прописује да ће се казнити оиај: „Ко самовласно без насиља захвати или присвоји"... На концу би произилазило, да ће се казнити и онај који би самовласно без насиља захватио или присвојио какво приватно добро, и како под појам приватног добра долазе приватне ствари покретне и непокретне, — то је § 375. а) с. к. з. обухватио све случајеве самовласног захватања или присвајања (без насиља) ствари (покретних или непокрнтних) и права, и то туђих — који извршиоцу не припадају, иначе законодавац не би рекао: „...томе да се одузме све што је захватио, учињену штету да накнади"... чему не би имало места кад би се своја соиствена ствар захватила. Да ли § 375. а) старог каз. зак. међутим предвиђа и случај