Бранич

ПРИТВОР И ИСТРАЖНИ ЗАТВОР ПРЕМА ВОЈНИМ ЛИЦИМА итд. 61

власти за време, за које су позване, притворити или против њих наоедити истражни затвор само због злочинства, које су учинили П ре ступања у војску, или кад настане који од случајева поменутих у § 113 бр. 3, то јест, ако постоји основана бојазан да ће војно тице истрагу против себе осујетити или отежати било тиме што настоји да утиче на сведоке, вештаке и саучеснике, било тиме што настоји уништити трагове кривичног дела. Према овоме из одредбе 1 од. § 120 Законика о судском кривичном поступку проистиче: 1) да би грађанске власти могле притворити или наредити истражни затвор према војним лицима због злочинства, којесу учинили пре ступања у војску; 2) — да би грађанске власти могле притворити или наредити истражни затвор према војним лицима и „кад настане који од случајева поменутих у § 113 бр. 3", то јест у случају опасности колузије; 3) — да би грађанске власти у случају опасности колузије из § 113 бр. 3 имале право притворити, поред подофицира и редова, и официре, — што би било противно одредби § 58 законика о поступку војних судова у кривичним делима, јер по овој одредби грађанске власти имају право да „ухвате" само подофицире и редове, — и 4) — да грађанске власти не би имале право да притворе војно лице; а) — кад је на самом делу затечено (§ 113 бр. 1), што би, међутим, имале право према тач. 2 § 58 Законика о поступку војних судова у кривичним делима; б) — ако се крије или се спрема на бегство (§ 113 бр. 2), што би, међутим, имале право према тач. 1 § 58 Законика о поступку војних судова у кривичним делима, — и в) — кад особите околности оправдавају бојазан, да ће осумњиченик поновити кривично дело или да ће извршити покушано или да ће учинити дело којим прети (§113 бр. 4), иако за то не постоји никакав оправдан разлог. Да се, пак, у 1 од. § 120 Законика о судском кривичном поступку не мисле на случајеве кад војна лица учине кривична дела у друштву са грађанским лицима, већ само на случајеве кад војна лица учине кривична дела без саучешћа грађанских лица, види се из 3 од. § 120 Законика о судском кривичном поступку, у коме је означено, да ће се у случају да је војно лице за време мира учинило кривично дело у друштву са грађанским лицем и према војном лицу примењивати прописи Законика о судском кривичном поступку, дакле да ће у том случају и за њега да важи надлежност грађанских судова, што се потпуно слаже са одредбом § 15 Законика о поступку војних судова у кривичним делима. Као што се види из напред изложенога постоји доста велико неслагање између одредбе од. 1 § 120 Законика о судском кривичном поступку с једне стране и § 58 Законика о поступку војних судова у кривичним делима с другестране. С тогаје потребно да мало детаљније разгледамо и анализирамо обе одредбе, те