Бранич

СУДСКА ПРАКСА

СУДСКА ПРАКСА Из праксе Апелационог суда у Новом Саду. Г. Бранко Јевремовић, суаија Апелационог суда у Н. Саду доставио нам је следеће одлуке које објављујемо као и оне раније. 1. — Доказивање прељубе једног од брачних другова са шрећим лицем не односи се на иородични живош, ше нема месша иримени § 312. бр. 4. к. з. (Кно 2/1937. од 2. јуна 1937. год.). У кривичној ствари противу Ж. М. рођ. Ч. због преступа из §-а 301. к. з. поводом захтева за заштиту закона поднесену од стране Глав. Држ. Туж. у Н.. С. Одељење Б. Београдског Касационог суда у Н. С. донело је ову пресуду: Касациони суд установљава да је решењем и пресудом среског суда у Н. С. од 17.-1-1935. г. бр. Кпс. 723. односно пресудом Окружног суда у Н. С. од 2. маја 1935. г. повређен законски пропис из § 312. бр. 4. к. п. Ова пресуда има дејство по оптужену, те са овог разлога поништава горе наведено решење и пресуду среског и Окружног суда и наређује среском суду да одржи нови главни претрес, а са доле наведених разлога. Срески суд у Н. С. својим решењем бр. Кпс. 723. од 17.-1-1935. г. одбио је на основу § 312. бр. 4. к. п. предлог одбране о преслушању сведока на околност, да су истините чињенице наведене у тужби. За овим је срески суд и не оцењујући истинитост наведених чињеница, истог дана под истим бројем објавио пресуду, којом је оптужену прогласио кривом и осудио због преступа из § 301, од. 2. к. з. Поводом призива оптужене у коме напада и одлуку суда којом одбија предлог о доказивању истинитости чињеница изнетих у тужби, Окружни суд одбио је призив у целости и потврдио нападнуту пресуду среског суда. Главни државни тужилац, противу овог решења и обе пресуде као вршилац дужности Вврховног држ. тужиоца, подигао је захтев за зашткту с молбом да Касациони суд установи, да је како срески тако и Окружни суд повредио пропис § 312. бр. 4. к. з., узевши да се чињенице које се односе на случај прељубе приватне тужител>ице са мужем осуђене односе на породични живот. Овај захтев је темељит. Наиме из установљеног чињеничног стања произлази, да је осуђена тврдила за приватну тужитељицу В. А,, да се „љубила са њеним мужем и радила тако, као муж и жена када легну у кревет" и да „су се јучер у кукурузу, има ко је видео". Из прилежећих се списа пак види, да је осуђена у доказ истинитости тих чињевица предложила преслушање сведока. Срески суд је одбио тај предлог позивом на § 312. бр. 4. скрп. јер да се те чињенице тичу породичног живота. Међутим те чињенице, које се у конкретном случају имале доказизати не односе се у строгом смислу на породични живот, јер по становишту овог суда под појам породичног живота подразумевају се међусобни узајамни одношаји брачних другова или блиских рођака уколико живе у заједници, а не и однос једног брачног друга са особом, која не спада у породични круг, као у конкретном случају, јер је приватна тужитељица посве страна особа за породицу осуђене. Забрана доказивања истинитости чињеница, које се тичу породичног живота постоји ради заштите интереса оштећеног лииа, оштећено лице је пак заправо у овом случају баш осуђена, коју је муж наводно изневерио са приватном тужитељицом, а оштећена, како се из списа види, није се хтела користити том заштитом. Из свега горе изложенога јасно произилази, да срески суд није могао одбити предлог за доказ истинитости инкриминираних тврђења на основу § 312. бр. 4 скрп. а када је Окружни суд то потврдио, повредио је и он одредбу из § 312. бр. 4. скрп. те је зато Касациони суд морао уважити захтев за заштиту закона и изрећи, да је повређена та законска одредба, па како је та повреда уследила на штету осуђене, те је у смислу § 3?8. од. 111. скрп. поништио како упитно решење среског суда, тако и пресуде среског суда и окружног суда и наредио среском суду, да одржи нови претрес. Касациони суд расматрајући горњи захтев за заштиту закона није расматрао и ту околност, да ли доказивање упитних чињеница није искључено другим одредбама из § 312. скрп. или којег другог законског прописа, јер то није било предмет захтева за заштиту закона, а овај суд не може прећи преко молбе, садржане у захтеву за заштиту закона и да решава и друга правна питања, која нису сааржана у том захтеву. 11