Бранич

„Б Р А Н И 4*

2. — Примена § 329. к. з. (Кре 64.11937. од 26. маја 1937. г.) Окружни суд у С. пресудом својом бр. Кзп. 463./1935. од 21. децембра 1936. г. прогласио је кривим Д. М. што је 9. маја 1935. г. у М. дошао у стан С. Г. Ј. као полицијски стражар и као изаслан од полиције да спроведе извиђаје, да ли је поћерка оштећеникова, наша држављанка или не и запретио, да ће је спровести у полицију и пребацити преко границе, те је тражио од оштећеног 200. дин., да ову ствар уреди и оштећени му заиста дао 200. дин. дакле је у намери себи да прибави противправну имовинску корист, другоме запретио каквим злом и принудио га да нешто учини на штету своје имовине па је тиме починио преступ изнуде из § 329. к. з. па га ради тога осуђује по § 329. к. з. применом § 70. к. з. на казну строгог затвора у трајању 2 месеца и 600. динара новчане казне и т. д. До овакве пресуде дошао је Окружни суд на основу доказног поступка проведеног на главном претресу, преслушањем оштећеног, сведока као и читањем списа установивши постојање горњег дела као и кривицу оптуженог, па му је обзиром на олакшице одмерио казну као напред. Одбрану опгуженог суд није уважио. Тако исто нашао је, да нема дела претстављеног у оптужници из § 385. к. з,, јер оптужени није био службено надлежан за општину М. где се дело догодило, већ само за X. а претњу је сматрао, да је била таква, да је могла оштећеног да наведе да нешто учини на штету свог имања и т. д. По овоме је Оделење Б. Београдског Касационог суда у Новом Саду донело ову пресуду. Касационн суд реввзију оптуженог одбацује, а призив његов не уважава, са доле наведених разлога. Противу пресуде Окружног суда уложио је оптужени ревизију због повреде материјалног закона из § 337. бр. 1.а и 2. к. п. и призив због престроге казне. Наводећи, да и када би се узеле за доказане све чињенице изложене у чињеничком стању у пресуди, и у том случају не постоје сви елементи за постојање дела из § 329. к. з. на име не поетоји најважнији елеменат, претња каквим злом. Јер се из исказа оштећеног на главном претресу од 18.-ХН-1935. несумњиво установљава, да је његова поћерка Ј. била и данас је мађарски поданик, пошто од њеног мужа С. Ј., који живи у Мађарској, није разведена, У критичном времену после убиства Њ. В. Краља Александра 1 наше власти уклањале су све мађарске држављане, пребацујући их на-њену територију, те би овај пропис морао бити примењен и на наведену поћерку оштећенога. Према томе када је дошао и саопштио оштећенику да његову поћерку Ј. мора отпратити полицији у X. одакле ће бити пребачена у Мађарску као њена држављанка, није оштећеноме ни његовој породици запретио никаквим злом већ им само саопштио једну постојећу наредбу власти. Дакле претња злом не постоји те'~нема ни наведеног кривичног дела. Оценивши напред изложене ревизијске наводе, Касациони суд је нашао: да оптужениково дело описано у диспозитиву нападнуте пресуде, с обзиром на целокупно чињенично стање у диспозитиву нападнуте пресуде, с обзиром на целокупно чињенично стање установљено од стране Окружног суда, без повреде формалног закона, садржи сва битна обележја преступа изнуде означ. у § 329. кр. з., те је Окружни суд правилно поступио, када је на кривично дело за које је оптуженик оглашен кривим, применио наведени законски пропис. Навод оптуженога да у даном случају не постоји један од најважнијих саставних делова овога преступа — претња каквим злом, неуместан је, с обзиром на чињеницу да би спровађање у полицију и пребацивање преко границе именоване поћерке оптуженога, дакле предавање исте неизвесној судбини према општем схватању, претстављало и значило за оштећеника једну доста велику непријатност одн. зло. Ирелевантно је, и у погледу постојања навод. кривичног дела то што се зло о којем је напред реч није имало учинити лично оштећеноме С. Ј., када се има у виду да би наведено зло учињено према његовој поћерци значило у ствари зло и за самога оштећеника. Према томе, у конкретном случају не постоји ниједна од наведених повреда материјалног закона; па је стога, а на основу § 345. од. 1. бр. 2. скрп. Касациони суд морао поменуту ревизију да одбаци, као очигледно неосновану. Решавајући о изјављеном призиву, у смислу §§ 334. од. 2. и 353. скрп. Касациони суд је нашао да казне о којима је реч у пресуди Окружног суда одговарају тежини учињеног кривичног дела и степену оптуженикове кривичне одговорности; па стога помен. признв није могао ни да уважи.