Бранич

86

,Б Р А Н И Ч*

по Т. бр. 3. зак. о суд. такс., то је призивни суд одбио тужиоца од тражења трошкова". Пошто није било ревизијског рекурса противу наведеног закључка исти је постао извршан. Драг. Д. Герасимовић, судија Среског суда за град Београд.

ПРИКАЗИ Иг. Напи Рг1еА\ 1Јеђег с!Је Кесћ1з,по( ипЈ Јћге Векашрј Е и п §, V/ 1 е п 1938. У овој својој запаженој књизи др. Ханс Фрид жели да испита узроке оскудице правне свести и изразите равнодушности широких народних слојева према правном животу и да укаже пут побољшању у овом правцу. Прво аутор третира у овом делу како је компликованост економског и друштвеног живота утицала на непрегледност правних норми, којима се ови односи регулишу. Раније је сваки поједини грађанин могао да управља своје поступке према свом природном правном осећању, али данас је то немогућно познавати многобројне и не увек по јединственом основу израђене и објављене законске одредбе. Чак и правник по позиву има муке, да се снађе у безбројним правним прописима. Ова непрегледност у законодавству доводи силом околности до несигурности грађанина према праву. Од несигурности и беспомоћности до равнодушности постоји само један мали корак, и често овакав развој доводи, истину говорећи, до извесног одвраћања грађанина од права. Тиме још није речено, да народни слојеви обухваћени овим менталитетом постају свесни извршиоци права, али појединац нема више поверења у правни поредак. Законодавство и правосуђе изгледају му као закорачавање у његов живот. Ради сузбијања оскудице правне свести аутор захтева темељно правно просвећивање народа. Он не тражи да безбројне и често мењане појединачне одредбе буду добро познате сваком појединцу, али жели да општи и основни правни појмови постану опште добро народа. То правно просвећивање морало би почети још у школи и даље би се морало спроводити свима модерним средствима. Велику важност придаје писац формулисању закона. Они морају да буду јасно састављени и написани лако разумљивим језиком, као што власти и правници треба да се врате једном природном језику. Такође се у овој књизи указује на значај државног тужиаштва у погледу подизања нравне свести код народа. Државни. тужилац треба да постане све више и више саветник грађана и да се не позива тек онда када је у току судски поступак. Фрид је пишући ову своју расправу имао у виду Аустрију, али су овакви исти односи у пзгледу познавања права од широких маса, ако не и гори, и у многим другим земљама. У Швајцарској где је култура на високом ступњу — а култура и правна свест тесно су везане једиа за другу — и где су важни закони писани узорним, јасним и разумљивим језиком, ова равнодушност према праву сведена је на најмању меру. То што писац пребацује у погледу јасноће закона аустријском законодав^ ству, може се још у већој мери применити на нас, с обзиром да су наши закони већином рађени према аустријским законима, а уз то још прерађивани једном рђавом правном терминологијом потпуно неуобичајеном код нас, често неразумљивом и самим правншдима, а још мање народу, што никако не може послужити подизању правне -свести код нас. НадаЈмо се, да ће се бар приликом доношења важног новог Грађанског законика ови недостаци уклонити. Ј Милорад Антоновић, адвокат.