Бранич

ПРИМЕДБЕ ЧЛАНОВА ОДБОРА

101

смрти и то у форми ствариог права. Право дато у § 779 Предоснове је несигурно, недовољно и неодређено. § 1204. Требало би у изразу „чиста четвртина", брисати реч „чиста". Овако би се могло претпоставити да дугови и нужни (закони) део терети искључиво квоту која има да припадне по уговору преживелом супругу. О уговорима на срећу (Традесето поглавље Предоснове) Ово поглавље имало би да остане на истом месту само што би добило други број т. ј. постало би двадесет девето поглавље ако се усвоји предлог изложен у претходном одељку. Примедбе у погледу на језик: § 1214. При крају треба речи „наплатан" и „«енаплатан" заменити речима с „накнадом" и „без накнаде". § 1215. Израз „због прекрате преко половине" треба заменит изразом „због оштећења преко половине". § 1216. Заменити израз „преживитак". § 1222. Место наслова „купња наде", требало би ставити „куповина наде". О праву на накнаду штете (Тридесет арво аоглавље Предоснове) 1) Дефиниција штете из § 1240., узета из општег аустриског грађ. законика не доноси тачно ни прецизно диференцирање између ефективне штете и измакле добити. По овој дефиницији измакла добит долази под исту установу § 1240 која говори о штети као и § 1241 који говори о изворима оштећења. У целом овом поглављу реч „штета" употребљује се час за позитивну, дакле за штету у ужем смислу, а час опет за негативну, за измаклу добит. Садашњи живот и силе које га покрећу, а нарочито развитак промета и рада нису једнаки и исти данас као онда када је стваран општи грађански законик. Због тога није било довољно превести одредбу општег грађанског законика већ је исту требало допунити. „Обичан ток ствари" није данас довољно мерило за оцену, да ли се ради о штети или измаклој добити. 2) Предоснова не предвиђа штету услед више силе. Она предвиђа штету услед случаја (§ 1257) но под ову је немогуће супсумирати и штету услед више силе. А и одредба § 1245. која говори о спречавању испуњења уговорене обавезе без своје кривње не би се могла применити на све случајеве који данас могу да искрсну. Јер одмах треба да се питамо: шта је са штетом која настане услед извршења уговорне обавезе. На пример проузрокована штета вишом силом на железници, авиону и т. д. Значење више силе није до данас ниједним законом фиксирано. Оно је остало спорно зато што се ипак и данас узима као разлог за раскид уговора. 3) Одредбе Предоснове о штети нанесеној туђим делањем