Бранич

ДОКАЗНА ПРАВИЛА итд.

103

Драгомир И. Ивковић, адвокат — Београд Доказна правила парничног поступка ко|а искључуЈу примену слободног судиЈског уверења. Законик о поступку судском у грађанским парницама од ]3. јула 1929. године основан је на систему слободног судијског уверења, док је укинути Законик о поступку судском у грађанским парницама за Краљевину Србију од 20. фебруара 1865. године био базиран на легалној теорији доказа. Да учинимо одмах нужну ограду. Ни нови као и укинути поступак нису апсолутно основани, први на слободној а други на законској теорији доказа. Оба поступка у главном су имала за основу слободну односно легалну теорију доказа, али су примена и оцена неких доказа били подешени не у смислу основне већ супротне теорије. Докази старога поступка: исправе—јавне и приватне у колико су ове последње признате — и заклетве апсолутни су докази његове легалне теорије, док су: сведоци, вештаци и саслушање странака типични примери слободног судијског уверења новога поступка. Напротив сведоци и вештаци старога поступка чине одступање од основне — законске —теорије доказа. Ти докази пружали су судији респ. већи терен за примену слободе у одлучивању при њиховој оцени у свему онако као и докази новога поступка: сведоци, вештаци и саслушање странака, дакле били су подешени на принципу слободне теорије доказа. Ово одступање од основне теорије садржано је у § 213 Грађ. суд. пост. који дословно гласи: „У колико ће исказивање сведока важити, оставља се судији да оцени, који ће при томе вредност истих опредељивати по свом слободном убеђењу, с обзиром на све околности". То је за сведоке а за вештаке је од важности § 246. истог поступка, који нормира: да се вештачки преглед ствари уподобљава доказу са сведоцима. Исто тако доказ исправама у новоме поступку постављен је, не на основној већ на њој супротној — легалној — теорији. Ово одступање нормирано је у §§ 388—390 Грађ. парн. пост. где је сам закон одредио колику доказну снагу имају исправе јавне—домаће и стране-—и приватне. Још једна потребна напомена. Слободно судијско уверење не треба схватити у том смислу, да је суду остављена апсолутна слобода у одлучивању, коју ће по одлуку важну чињеницу сматрати истинитом а коју не. Нови поступак поставио је границе слободном судијском уверењу. Брижљиво обазирање суда „на резултат целокупне расправе и изведених доказа", навођење побуда у одлуци „услед којих је суд дошао до свог уверења" и поштовање осталих доказних правила поступка окружују слободно судијско уверење и двоје га од судијске слободне воље. И најзад, из онога што нормира § 368 Грађ. пар. пост. излази, да се начело слободне оцене доказа примењује само при утврђивању чињеничног стања спорне ствари, изнетог током спора, а не и на супсумирање утврђеног чињеничног стања под законске прописе. Оволико као најнужније за правилнију разраду теме постављене у наслову овога чланка.