Бранич

Год. XXVI

Б Р А Н И Ч

Београд, Март 1938.

Број 3.

ПРИМЕДБЕ чланова одбора за проучавање проЈеката за« кона и уредаба на Предоснову грађанског законика. Примедбе на уводне одредбе Предоснова у уводном делу садржи извесне одредбе о закону уопште: о обнародовању, меродавном тексту, ступању на снагу, повратном дејству и престанку закона. Поводом ових одредаба примећује се следеће: а. Постоје, по мишљењу Коморе, два начина, на које се у овоме погледу може поступити: или да се у уводни део грађанског закона унесу све потребне одредбе о правном режиму закона уопште, или да се такве одредбе из овог закона изоставе. За ово друго гледиште разлог је, углавном, тај што правила о закону уопште не спадају у предмет ни грађанског закона, ни грађанског права, нити су са њима у каквој органској вези. То је предмет уставног права и устава. Према томе, изостављање ових одредаба из грађанског закона не би ни у чему поколебало његову конструкцију. Међутим, и за прво гледиште постоје озбиљни разлози. Пре свега, одредбе о закону уопште не налазе се ни у данашњем нашем уставу, нити у коме другом закону, тако да наше позитивно право не садржи никакве одредбе о општем режиму закона. Ако би одредбе о томе биле изостављене и из грађанског закона ми их не бисмо имали, као позитивно право, ни у једном закону. Грађански закон, као основни закон друштвеног и грађанског поретка, као закон који се теже и спорије мења и ужива једну већу сталност и стабилност, погодан је за овакве случајеве — да се баш у њему даду основне дефиниције законитог поретка. Предоснова је само делимично прихватила ово прво гледиште: она садржи извесне одредбе о закону уопште, али не садржи ни све основне, ни све најпотребније, а оне, које се о томе у њој налазе, непотпуне су и недовољне. У њој нема никакве одредбе о томе, шта је закон, шта ће за грађанина и за судију важити, "да је закон; нема уопште формалне дефиниције закона. У њој нема одредбе ни о томе, како се има узети незнање закона, нити о важењу закона,