Бранич

ИЗВРШЕЊЕ НАД ПРИНАДЛЕЖНОСТИМА

121

плате, па је поред новчане своте одредио да у плату улазе и примања која има известан службеник. Тако у природна примања, према закону спадају: стан који службеник ужива од државе. Вредност овог стана рачуна се према прописима и наредбама које о томе постоје, ако пак ових прописа нема онда се вредност одредђује по уобичајеним ценама где службеник прима плату. Поред стана у природна примања спадају сва остала примања које службеник прима а која нису у новцу. Ако службенику припада више сталних принадлежности, износ који се може наплатити рачуна се од укупних принадлежности. За издржавање које припада повериоцу (на пр. жени, деци, родитељима), може се за извршење наплате ових тражбина узети и половина од принадлежности службеника који је дужан да их даје према пресуди суда. Али ако се већ води извршење над принадлежностима службеника за рачун кога повериоца, онда се може и од законског минимума (шест хиљада динара), који иначе не може да се узме у извршење, узети за наплату издржавања, али се ипак мора дужнику оставити минимум од 3000 динара годишње. Од зараде (наднице) коју службеник прима може се узети у извршење једна трећина, зли се мора службенику оставити 20 динара дневно. Дакле закон каже „може се узети. ..", што и овде, као у случају редовних принадлежности (§ 245.), значи да се не мора толико узети, већ да се може узети и мање од једне трећине од принадлежности. Норма није императивна, већ факултативна. Дакле, као што се из изложеног види, нови закон о Извршењу и обезбеђењу у основи је променио норме закона о државном саобраћ. особљу по питању обустава од принадлежности службеника државних саобраћајних установа за приватна потраживања, али је у исто време и обезбедио службенике у толико што је нормирао да се један законски минимум не може узети у извршење ма за чије потраживање (шест хиљада динара годишње, а када је у питању издржавање три хиљаде), те је на тај начин обезбедио један миниум за живот дужнику, што није био случај по досадашњим прописима (бар на територији Београдског Апелационог суда). в). Питање извршења и обезбеђења државних потраживања према службеничким принадлежностима. Држава се према општим прописима грађанског права у погледу својих прватних тражбина сматра равном са осталим грађанима. Али она пошто има власт (управу, империјум), то је себи обезбедила извесне привилегије и у приватно-правном животу. Њене тражбине у већини случајева имају привилегију првенствене наплате. Како је закон о Извршењу и обезбеђењу регулисао потраживања државе према својим службеницама? На ово питање дао је одговор пропис § 245. у вези § 252. поменутог закона. Према овим прописима држава за своја потраживања има само привилегију првенствене наплате код потраживања од својих службеника само која се односе на: порезу, друге дажбине као и оне које