Бранич

122

„Б Р А Н И Ч"

се наплаћују административним нутем. Поред привилегије првенствене наплате, држава има права код појединих тражбина да ове наплаћује од принадлежности својих службеника а д м и н и с т р а т и в н и м п у те м, а то значи да има права да сама утврди тражбину и да је без учешћа судске власти преко својих административних органа и наплати. Што се тиче висине. до које се може службенку задржати од принадлежности за потраживања државе закон није дао никакву привилегију држави, јер то није изрично предвидео, као што је био случај по старом законодавству (половина принадлежности се је могла узети за државио потраживање). Према томе овим новим законом је измењен пропис § 96. зак. о држ. саобраћајном особљу, према коме се је могла узети од принадлежности службенику, ако потраживање потиче било из службеног односа, било пак од причињене штете саобраћајној установи од стране саобраћајног службеника, половина од активних принадлежности. Од сада државне саобраћајне установе могу за своја потраживања од својих службеника административним путем узабранити само једну трећину од принадлежности „без учешћа других власти", како то вели § 97. зак. о држ. с. о. Ово гледиште се заснива на пропису § 252. зак. о Извршењу и обезбеђењу у коме се каже да и даље остају прописи оних закона у којима се говори о наплаћивању извесних тражбина административним путем. Дакле остају прописи који говоре о начину наплате, што значи да престају да важе сви они стари прописи који говоре о висини која се може за државно потраживање узабранити од службеникових принадлежности, јер је ово питање решено у пропису § 245., а то је једна трећина, па било то потраживање државно или приватног лида. г). Нови закон је предвидео случај: када се већ проводи извршење на принадлежностима службеника, а држава потражује било порезу било какву своју јавну тражбину, онда држава долази пре оних лица за чије се тражбине већ види из вршење. д). Службеник према чијим се принадлежностима води извршење не може путем уговора са својим повериоцима да се одрекне заштите коју му закон даје и да уговори да му се на имедуговања узме више од принадлежности од једне трећине, јер такав је уговор без правног дејства (§ 253. зак. о Изврш. и обез.. беђењу).