Бранич

СУДСКА ПРАКСА

133*

судија, пошто се противио предлогу за даље гоњење, доставио је списе Еећу на одлуку с напомеиом да оптужницу сматра као захтев за даље гоњење. За овим је кривично веће нашло да овде нема сукоба и да по овом предмету нема шта да решава, па је оптужница достављена окр. И. По благовременом приговору његовом, Апелациони суд донео је одлуку списи врате Окружном суду за округ београдски на даљи рад по закону,. са следећих разлога: „Када се из списа ове кривице види да је приватни учесник као супсидијерни тужилац, уместо да по од. П. § 108. к. с. п. стави предлог за даље гоњење, одмах подигао оптужницу, и када је истражни судија ову оптужницу правилно узео као прдлог за даље гоњење а он се томе предлогу противио и списе доставио већу на одлуку, онда је кривично веће погрешило што је нашло да нема сукоба који се има расправити по од. П. § 108. к. с. п., већ је донело одлуку да се оптужница достави окривљеноме. Апелациони суд налази да достављању оптужнице у овоме случају није било места, док се год питање даљег гоњења не расправи претходно одлуком кривичног већа, пошто овде постоји сукоб између истражног судије и прив. учесника као супсид. тужиоца. Леон А. Амар И ако је на трговачком рачуну пошпљалац робе ставио клаузулу о надлежности берзанског избраног суда, иаак тајрачун не може иослужиши као доказ о надлежности истог суда, ако ирималац шје дао изричан пристанак за то, Тужилац Г. у тужби својој, упућеној избраном суду продуктне берзе, у Скопљу навео је, да је туженом Ђ. испоручио разни материјал, од кога му је тужени остао дужан означену суму новаца. За доказ поднео је рачуне потписане од стране туженог, којима је утврђена надлежност избраног суда продуктне берзе за расправу свих спорова, проистеклих по тим рачунима за раније и будуће пословање за две године од дана издања последњих рачуна. Молио је да берзански суд донесе пресуду којом ће осудити туженог Ђ. на плаћање дуга. Тужени Ђ. је на рочишту приговорио у погледу надлежности избраног суда, истичући, да рачуни — фактуре у трговачком саобраћају служе само као потврде о пријему испоручене, робе дакле представљају извршење уговора а не и његово закључивање и сагласности странака. Међутим управни одбор поменуте берзе нашао је, да је надлежан берзански избрани суд за расправу и пресуђење овога спора у смислу чл. 80. Статута берзе, пошто је утврђено, да је у питању трговачки посао, да су обе стране трговци и да су се споразумели на надлежност избраног суда берзе. По том је поменути суд, по свршеном извиђању донео осуђујућу пресуду. У својим разлозима, берзански избрани суд је навео да је питање његове надлежности пречишћено решењем управног одбора берзе. Противу пресуде избраног суда туженик Ђ. је уложио жалбу и молио да се нападнута пресуда укине као ништавна а у исто време да се одгоди њено извршење, док се не донесе правноснажна одлука по жалби, са разлога, што је поменути суд био ненадлежан за пресуђење, јер никакав писмен уговор није са тужиоцем закључио у погледу надлежности истог суда. Окружни суд у Скопљу, по оцени жалбних навода, претходно је се упустио у питање надлежности избраног суда продуктне берзе, па је том приликом нашао, да је исти суд био надлежан за суђење са следећих разлога: Из рачуна, који су прикључени уз тужбу, види се, да су они потписивани од стране парничних странака тј. нарочито од стране туженика. У њима стоји клаузула: „За све спорове из ових посла, као и свих ранијих и каснијих, следећих у току две године, надлежан је избрани суд Скопљанске продуктне берзе. Ове услове примате давањем поруџбине". Како се, према овоме, туженик у рачунима, за случај спора, подвргао надлежности избраног суда Скопљанске продуктне берзе, то и окружни суд. налази, да је за пресуђење овога спора исти избрани суд био надлежан. Навод жалиоца, да у конкретном случају нема уговора о подвргавању да им суди избрани суд берзе, зато, што такав уговор нису писмено сачинили, по § 672. грађ. парн. пост., окружни суд није узео у обзир, јер § 5. Уводног закона предвиђа, да се пресуда берзанског избраног суда може побијати