Бранич

96

„Б Р А Н И Ч"

по процени вештака, као што је предвиђено у § 529 српског грађ. закона за женску децу, која наслеђују умрлога у задрузи. Међутим, у § 744 Предоснове предвиђено је, да ће се у посебним законима предвидети отступања од овога система, нарочито за сеоске инокосне породице, породичне задруге, извесна сељачка добра (домаћије) и заоставштине свештених лица и муслимана. Комора налази, да у ову категорију треба уврстити и породице, које живе у градовима а које се у начину живота не разликују од сеоске породице, те да би се и њих требало у погледу законског наслеђа изједначити са сеоским породицама, за које ће вредити у том погледу отступања од система, предложеног у Предоснови. Како се из ове Предоснове не види, да ли ће бити отступања у погледу изједначења мушке и женске деце у законском наслеђивању, то Комора налази, да сада није време да о томе даје своје мшљење. У Предоснови је законско наслеђивање спроведено до четвртог колена или линије. Ако тих овлашћеника нема, заоставштина припада држави. С обзиром на народно схватање, Комора налази да би право законског наслеђивања требало оставити сродницима до шестог колена, као што је то сада случај, и ако је свођење права наслеђа на четврто колено последица модерног схватања социјалне правде. Најзад, Комора налази да треба задржати установу Предоснове о узајамном наслеђивању брачних другова поред сродника који проистичу из брака. О нужном делу и о урачунавању у нужни илн наследни део (Петнаесто поглавље Предоснове) Одредбе из овога поглавља претстављају у односу на наш грађански законик целисходније, корисније и правичније институције. Једина примедба која би се имала овом делу Предоснове ставити односи се на § 777. Ту је реч о ономе што је унапред примљено и процени те примљене вредности. Када су у питању покретне или непокретне ствари, а не готов новац, онда се вредност унапред примљеног рачуна по тренутку предаје. Али закон води рачуна о промењеним околностима у погледу те вредности и наређује, да ће се у таквом случају помоћу вештака „установити друга вредност". То је потпуно оправдано, али такав поступак, или њему подобан, исто тако оправдан је и када је у питању примљенавредност у готовом новцу. И за ту вредност могу се променити околности. Наше законодавство избегава иитање валоризације, а искуство нас учи да промењене околности баш у погледу праве вредности новца као средства размене могу из основа да измене еквивалентне користи и у уговорном систему и у свима другим правним односима. Када примљено унапред у стварима треба да се процењује према измењеним околностима, онда правичност захтева да се према проме-