Бранич

УБЛАЖАВАЊЕ КАЗНЕ СТРОГОГА ЗАТВОРА итд.

167

казне затвора старијим малолетницима, које би имало да одговара пропису § 71. тач. 5. Крив. зак. који говори о ублажавању односне казне пунолетним лицима. — И овде се огледа велика празнина § 30. тач. 3. Крив. зак. јер иста одредба, као што смо већ видели, не садржи одредбу § 71. тач. 5. К. з. или одредбу <бар сличну њој. У § 30. тач. 3. Крив. зак. каже се, доста лаконски нејасно и недовршивши законодавчеву мисао: „Ако суд. нађе да казну треба ублажити може место робије или заточења изрећи строги затвор или затвор". О ублажавању строгога затвора (као онога за пунолетна лица по § 71. тач. 4. Крив. зак.) нема ни говора као ни о ублажавању затвора (као онога за пунолтна лица по § 71. тач. 5. Крив. зак.) такође нема говора. Овде морамо, приметити, да ни одредбе § 71. тач. 4. и 5. Крив. зак. такође нису за пропис § 30. тач. 3. Крив. зак., чијим се тумачењем бавимо. •бог зна како јасне и потпуне, па кад су оне овакве, шта је остало за пропис § 30. тач. 3. Крив. зак. чијим се тумачењем бавимо. Узмимо за пример, скоро свакодневни случај, из праксе код ■среских судова — примену § 297.-II Крив. зак.— јавну увреду. Ако су у питању два окривљеника: један који има више од 17 тодина, а мање од 21 годину старости и један, који је тек навршио 21 годину старости, наравно пре извршења дела; па суд нађе, да има места ублажавању казне подједнако за оба окривљеника; онда несумњиво: да ће за пунолетног окривљеника изрећи новчану казну, па је може и спустити, ништа мање него на 60 динара или чак на 25 динара — минимум новчане казне из § 42. Крив. зак. — јер ће применити пропис § 71. тач. 5. Крив. зак., налазећи, да се циљ казне и овим може постићи; а за старијег малолетника, остаје, да му казну изрече и ублажи по § 30. тач. 3. Крив. зак. Питање је: како ће суд, казну истоме да ублажи; кад смо видели конструкцију поменуте одредбе и њену празнину; коју смо горе цитирали. Ова одредба, као што смо навели: о ублажавању затвора и строгога затвора ништа не говори. А опет не сме се иста занемарити и пропустити да се не примени, да би се, поред ње и мимо ње применио: за ублажавање строгога затвора § 71. тач. 4. Крив. зак. а за ублажавање затвора одредба § 71. тач. 5. Крив. зак., јер би тада, на старијег малолетника био примењен пропис, који се на њега не може, нити сме применити, већ се има над истим применити § 30. тач. 3. Крив. зак.; кад већ суд налази, да има места ублажавању. Али, како и да ли се може, ова одредба, оваква каква је применити?! Мислимо да се не може никако применити; већ иста остаје мртво слово на папиру. Према оваквом исходу, остаје, да старијем малолетнику, се казна затвора не може заменити новчаном казном, мада за то говоре све околности и потребе, кад се већ то чини за пунолетног окривљеника; јер је правично, логично и природно је а и здрав разум то диктира, да се непунолетни окривљеник блаже казни, јер није дозрео за своје поступке, као што је то случај са пунолетним лицима, пошто статус малолетности доба старости мора ићи старијем малолетнику, но олакшицу, а никако на отежицу, као што је то случај са прописом § 30. тач. 3. Крив. зак. — У датом примеру, старији малолетник,