Бранич

168

„Б Р А Н И Ч"

за дело јавне увреде из § 297.-Н.Крив. зак. иако испуњава све услове, као и његов друг -— саизвршилац — пуиолетни окривљеник, р1из што је први малолетан, мора бити кажњен по § 30. тач. 2. Крив. зак. и то најмање 7 дана затвора, јер се не сме прекорачити општи минимум казне затвора, пошто би био повређен пропис § 39.-1. Крив. зак. Дакле, пунолетно лице, под истим околностима као и старији малолетник, биће погодовано -— блаже кажњено — новчаном казном силазећи до минимума исте (25 динара) означеног у § 42. Крив. зак. док за старијег малолетника тога не може бити што би требало, баш обзиром на малолетство •— пре старијем малолетнику ублажити казну затвора, новчаном казном, него пунолетном лицу. Ваљда законодавац, није хтео, да ускрати ово ублажавање, старијим малолетницима, за то што они немају своје имовине, већ живе на очевом имању, јер ни преко навршеног пунолетства, лица не стичу право на очеву имовину, па се њима ипак, сходно § 71. тач. 5. Крив. зак. ублажава казна затвора новчаном казном, наравно, ако се циљ казне и овим може постићи. Питање се поставља: да ли се ова законска празнина § 30. тач. 3. Крив. зак. може праксом — јуриспруденцијом — попунити или избећи. Мислимо, да се може само избећи и то на начин што ће се примењивати тач. 2. § 30. Крив. зак. неузимајући у обзир тач. 3. § 30. Крив. зак. и ублажавање које се у истој помиње, а не предвиђа се начин ублажавања казне затвора и строгога затвора. Аналогије не може бити, јер прописи Крив. законика то не допуштају, пошто су његове одредбе бШсШзЈте т1егрге1:а1:шш8 императивне природе, да би се аналогно примениле одредбе § 71. тач. 4. и 5. Крив. зак. које предвиђају начин ублажавања казне строгога затвора и затвора пунолетним лицима; јер би њиховом применом био парализован пропис § 30. тач. 3. Крив. зак. и наступила би колизија ових двају закона, што не сме бити. Остаје, да се има применити § 30. Крив. зак. и у оквиру истога, мора се изнаћи модус за кажњавање, изрицање, одмеравање и ублажавање казне старијим малолетницима, па и за казну строгога затвора; а тај модус је једино примена т а ч. 2. § 30. К р и в. з а к. Све док постоји пропис § 30. тач. 3. К. з. иако је овако непотпун, он је закон, а по правилу <1ига 1ех, зес! 1ех он се мора тумачити и примењивати онако како то произилази из слова и духа закона. Он се мора примењивати у оном циљу и у оној намени у коме је његов гаИо 1е^13 управљен, а то је на старије малолетнике и само, по изузетку од осталих одредаба у поменутом циљу, на њих. Јер нити се овај пропис може применити на пунолетна лица или на млађе малолетнике, јер за пунолетна лица, долазе до изражаја одредбе § 71. тач. 4. и 5. Крив, зак. а за млађе малолетнике специјалне одредбе о поправним мерама означеним у §§ 27.—29. Крив. зак.; а тако исто ове одредбе не могу се применити на старије малолетнике и иа пунолетна лица, нити одредбе § 71. тач. 4. и 5. К. з. како на млађе тако ни на етарије малолетнике. Свака одредба одговара одређеном добу старости криваца. Његош лепо каже у „Горском Вијенцу": „Што! је чему, подобно и бива", јер ако се овако не би имало чинити,. онда би дошло до ексклузивитета односних законских прописа г што ни у једном Крив. законику не сме да стоји, а тако исто Крив.