Бранич

ПРАВНА ПРИРОДА УГОВОРА О РЕУМУ

171

вања имају спроводити и даље полицијске власти све док се не оснују и не уреде нарочити судски затвори за њихово извршење. На територији Београдског и скопског апелационог суда ови судски затвори нису основани ни до данас. Постоје само судски затвори за претходни стадијум кривичног поступка: извиђаје и истрагу; али не и за извршење казне лишењем слободе мање од годину дана. Због тога, када је ступио на снагу Закон о и. к. л. с. у оним крајевима, који су и до тада имали велике и добро уређене судске затворе, Министарство унутрашњих дела у сагласности са Министарством правде издало је наредбу полицијским властима на територији Београдског и Скопског апелационог суда да и даље извршују казне лишења слободе док се не оснују судски затвори за извршење оваквих казни. Имајући у виду чињеницу, да полицијске власти на територији Београдског и Скопског апелационог суда располажу и данас са затворима, које су имали до 1. јануара 1938. год. т.ј. до дана ступања на снагу извршног поступка, да им ти затвори ни до данас нису законом или уредбом одузети и предати на распо.ложење и употребу судовима, очигледно је и једино могуће и практично да полицијске власти на територији Веоградског и Скопског апелационог суда имају и после првог јануара 1938. год. да спроводе сва извршења казне лишењем слободе све док се не оснују нарочити судски затвори за извршење казне лишењем слободе мање од једне године. Према томе, ступањем на снагу извршног поступка није укинут чл. 22. Закона о увођењу у живот Кр. закона, Кр. поступка и Закона за извршење казне лишењем слободе и полицијске власти имају и после 1. јануара 1938. год. да поступају по овом законском пропису и по наредби коју им је у своје време издало Министарство унутрашњих дела.

Петаар Д. Коробаровић,— Београд. Оргшангја ирирода уговора о реуму ерема ооелератноЈ Јурие1Ж1рул;е1аи,11Јн[ Сам однос између животне стварности и онога што је од ње захваћено и регулисано законодавством даје повода за честе дискусије. Те ће дискусије бити честе и онде, где је законодавство казало своју реч о једном предмету услед тога, што је тешко претпоставити да ће односне норме сви појединци на исти начин третирати. Оне су, најзад, најчешће тамо где је свакодневно струјање живота, у осуству писаних прописа, створило обичајна правна правила. Такав је случај са реумом. С друге стране, има често закона, правних института или чак појединих прописа чија је социјална страна од особите важности. Један од ванредно важних правних института, баш по своме социјалном карактеру, јесте институција реума. О овом питању у правној науци је мало писано, законодавством, барем